Vizuelnim programiranjem u Grasshoperu i programskim jezikom C# dobijeni su specifični algoritmi pomoću kojih je predviđena idealna kompozicija sadržaja za park.
Na Međunarodnom konkursu za izradu idejnog pejzažno urbanističko-arhitektonskog rešenja za gradski park u Banjaluci, jednu od dve druge nagrade dobio je i projekat koji potpisuju master inženjeri arhitekture iz Srbije Fedor Jurić, Ognjen Graovac i Luka Bunčić.
Nazvano Tačka budućnosti, ovo nagrađeno konkursno rešenje specifično je po tome što je osmišljeno korišćenjem najsavremenijih metoda i alata za projektovanje parkova, a u redovima koji slede autori su nam objasnili na koji način je sproveden njihov sveobuhvatan pristup projektovanju.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Sunce kao inspiracija za novi plato šabačkog Velikog parka
- Drveće, trava i staze: Nova Ikea u Kopenhagenu će na krovu imati pravi park
Algoritmi korišćeni na dva načina
Reč je o pristupu gde se koristi vizuelno programiranje u Grasshopperu i programski jezik C#, radi kreiranja algoritama na osnovu kojih je detaljno analizirana lokacija. Prikupljeni i obrađeni podaci su od presudnog značaja pri samom odlučivanju u procesu projektovanja, navode autori.
Sveobuhvatni pristup projektovanju parka je sproveden na sledeći način: Relevantni podaci za projektante se unose kao parametri, te se dobijaju analize koje služe kao podloge za informisano donošenje odluka.
Algoritmi su korišćeni na dva načina – prvo da se analizira lokacija radi brzih i pouzdanih provera velikog broja analiza, na osnovu kojih su dobijeni podaci o nagibu terena, nadmorskoj visini, udaljenosti do zaštićenog zelenila, zagađenosti bukom, zadržavanju i toku kišnice, insolaciji i vizurama.
U drugom koraku su uneseni prethodno pomenutih 7 kriterijuma u specifične algoritme kao parametre i pomoću njih predvideli idealnu kompoziciju sadržaja za park.
Banjalučani dobijaju mogućnost boravka u bogatom zelenom okruženju, ali i prostor za rekreaciju i edukaciju na otvorenom.
Jedan od ciljeva projekta jeste podizanje svesti o prednostima i mogućnostima koje korišćenje algoritama nudi u odnosu na „tradicionalno“ projektovanje. Kako navode autori, glavne prednosti su brze i efikasne provere koje čoveku uštede vreme, kao i blagovremeno donošenje informisanih odluka u kompleksnom okruženju sa velikim brojem kriterijuma.
Pomenute mogućnosti su na ovom projektu korišćene u cilju podizanja ekološke svesti i društveno odgovornom dizajnu kroz 5 projektantskih principa:
- Prigrliti i poštovati prirodu
- Koncept zasnovan na zatečenim karakteristikama lokacije
- Jasan gest – jedna velika familija sadržaja
- Interaktivni pejzaž
- Ostvariti simboličku tačku razvoja
Građani Banjaluke u sklopu parka tako dobijaju mogućnost boravka u bogatom zelenom okruženju, ali i prostor za rekreaciju, edukaciju i razne kulture sadržaje na otvorenom. Dati prostorno-programski sadržaj je podeljen u 8 „biotopa“ – specifičnih sadržajnih celina unutar parka.
Sadržajne celine
Prvi biotop predstavljen je kao Kultura na otvorenom, a koji obuhvata prostore za performans u vidu amfiteatara i različitih auditorijuma na otvorenom, izložbene galerije i platoe.
Sa druge strane, sadržaji koji mogu da podrže veća okupljanja predviđeni su drugim biotopom – Manifestacioni trg i piknik zona, koji uključuje razne festivalske i muzičke manifestacije, takmičenja razlilčitog karaktera, ali i neformalna druženja uz piknik.
Za očuvanje postojeće flore i faune namenjen je treći biotop – Prirodni rezervati, uz nameru da prirodne retenzije služe kao lokalna vodoizvorišta za planirane rezervate, a da se pri tome estetski i ekološki uklapaju u prirodno okruženje.
Kroz rezervate prolaze uzdignute drvene staze, kako bi se ne bi uznemiravali prirodni tokovi lokacije i time kreirao prijatniji ambijent za trčanje i rekreaciju.
Neposredna blizina univerziteta i težnja da se promoviše edukacija u prirodi inspirisali su kreiranje šestog biotopa – Učionice na otvorenom.
Visoko rastinje i veštačka brda uz dodatne sadržaje mogu da se pronađu i u okviru četvrtog biotopa, sa ciljem da zaštite lokaciju od spoljne buke. Dodatne aktivnosti na ovom interaktivnom pejzažu obuhvataju parkinge za bicikle, park za pse, poligone za ekstremne sportove, kao i urbane bašte.
Peti biotop okuplja sve sportske aktivnosti na otvorenom, koje se nalaze duboko u parku, izolovani od izduvnih gasova, saobraćaja i potom omeđeni zelenim površinama koje su prožete stazama.
Neposredna blizina univerziteta i težnja da se promoviše edukacija u prirodi inspirisali su kreiranje šestog biotopa – Učionice na otvorenom. Osim neformalnih okupljanja, mogu služiti za sprovođenje nastavnih i vannastavnih aktivnosti tokom proleća i leta.
Obala je projektovana tako da formira amfiteatar u uvalama ukoliko je vodostaj nizak, odnosno da bude vodena površina ukoliko je visok.
Sedmi biotop – Vodene retenzije, se takođe bavi retenzijama za sakupljanje kišnice ali u vidu interaktivnih vodenih površina. U zavisnosti od nivoa vodostaja reke Vrbas, obala parka je projektovana tako da formira amfiteatar u uvalama ukoliko je vodostaj nizak, odnosno da bude vodena površina ukoliko je visok.
Poslednji biotop obuhvata vidikovac sa koga je moguće videti lokalne kulturno-istorijske objekte ali i sagledati gotovo ceo park. Prilaz vidikovcu je omogućen sa najprometnije saobraćajnice, te je odmah pri ulasku u park moguće sagledati celokupnu panoramu grada i najznačajnije repere (poput Saborne crkve i Parlamenta Republike Srpske).
Tačka budućnosti za kulturu života na otvorenom
Pored toga, kafei i restorani, zajedno sa igralištima za decu, strateški su pozicionirani tako da omogućavaju bezbedan boravak svim posetiocima parka i budu lako dostupni različitim celinama.
„Park ovog tipa i sadržaja pospešuje Banjaluku da se pozicionira kao progresivni grad u regionu i značajno unapređuje svakodnevni život svojih građana, kao Tačka budućnosti u kojoj će se jačati zajednica i podstaći kultura života na otvorenom“, navode na kraju na naš portal autori.
Grafički prilozi
Foto-galerija
Šta znači to što nije dodijeljena prva nagrada i što su dodijeljene dvije druge nagrade? NIje izabrano idejno rješenje? Onda šteta što se park neće projektovati po ovom rješenju jer zvuči kao da su svi bitni kriterijumi uzeti u obzir, ili nisu.?