Planinski mir na Divčibarama koji se u potpunosti uklapa u okruženje
Ovaj projekat je uspeo da zadovolji želje investitora ali da istovremeno ponudi arhitektonsko oblikovanje koje prija oku.
Po projektu arhitekata Milorada Obradovića i Milana Maksimovića, podignut je „Planinski mir“, apartmanski objekat okružen borovima i smešten u jednom od najlepših delova Divčibara na planini Maljen.
Izgradnja vile spratnosti Su+Pr+4Pk i ukupne neto površine neto površina 833 m2 završena je prošle godine, a objekat je projektovan kao stambeni sa 19 apartmanskih jedinica i sedam višenamenskih lokala koji su smešteni u suterenu.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Divčibar: Multifunkcionalni objekat sa savršenim pogledom na ski-stazu
- Divčigora: Skijaška baza odenuta u planinsko ruho
Posebna tipologija apartmanskih objekata
Osnovni zahtev investitora i istovremeno izvođača objekta bilo je ostvarivanje maksimalno dozvoljene izgrađenosti parcele za gradnju, a što se ogledalo i u pogledu većeg broja apartmanskih jedinica.
Pravila gradnje izmena i dopuna PGR-a turističkog naselja Divčibare ograničavaju malu zauzetost parcele na 15% površine i ukupnu spratnost objekata na etaže suterena, prizemlja i više nivoa potkrovlja sa nagibom krovnih ravni do 60 stepeni.
U takvim uslovljenostima, veća dozvoljena izgrađenost može se postići jedino korišćenjem značajnog potkrovnog volumena, koji se dobija zahvaljujući velikom nagibu krovnih ravni, navode autori za naš portal.
Kako dodaju, specifična fizionomija objekata koji nastaju ovako definisanim uslovima, u poslednjih nekoliko godina stvorili su posebnu tipologiju apartmanskih objekata na Divčibarama.
Projekat je težio da zadovolji želju investitora za značajnom izgrađenošću, a da istovremeno koncipira prihvatljivu arhitektonsku interpretaciju.
U mnogim slučajevima, potkrovne etaže postale su prostor za značajnu manipulaciju nedefinisanim odnosom krovnih ravni i podignutih „badža“ za osvetljenje.
Tako su, u ekstremnim primerima, izgrađeni apartmanski objekti u kojima potkrovne „badže“ čine najveći deo potkrovlja, stvarajući utisak gradskih stambenih četvorospratnica, a ne objekata „planinske arhitekture“, a što je bio cilj urbanističkih uslova gradnje vezanih za dozvoljene velike krovne nagibe.
„Čini se da problemi urbanizacije i razvoja Divčibara, poslednjih godina prate slične probleme intenziviranje gradnje na većini planinskih i turističkih centara u Srbiji“, navode autori za Gradnja.rs.
U konkretnom slučaju, projekat apartmanskog objekta „Planinski mir“ težio je da zadovolji želju investitora za značajnom izgrađenošću, a da istovremeno koncipira prihvatljivu arhitektonsku interpretaciju, pre svega u rešenju „otvaranja“ potkrovlja i ukupnog arhitektonskog oblikovanja.
Naizmenično smicanje oblikovne forme
Oblikovni koncept je proizašao iz projektnog zadatka, urbanističkih uslova i konteksta planinskog okruženja. Zamišljen je jednostavan volumen sa dominirajućom dvovodnom krovnom „kapom“ i „kutijama“ krovnih terasa postavljenim u određenom ritmu.
Raspored ovih kutija rešen je tako da svaka stambena jedinica ima po jednu pripadajuću terasu u okviru otvaranja i osvetljenja dnevnog boravka.
S obzirom na izražen nagib krovnih ravni, kutije svojim rasporedom prate nagib krova i po vertikali i horizontali, te se „pomeraju“ stvarajući naizmenično smicanje oblikovne forme i utisak hotimično definisane kompozicije.
Na određeni način, navode autori, ovo smicanje prati prirodu okruženja, kako u rasporedu i odnosima manjih i većih objekata susedstva, tako i u spontanosti zelenog okruženja.
Kutije terasa su naglašene i materijalizacijom „toplog“ tonaliteta, koji sledi tonalitet stabala belog bora na samoj lokaciji i u neposrednoj okolini.
Završna obrada badža, odnosno krovnih kutija sa lođama, je od keramičkih pločica u tonalitetu i imitaciji drvene obloge.
Krovna konstrukcija je drvena i sastoji se od drvenih slemenjača, rožnjača, venčanica i rogova, preko kojih je daščana oplata. Konstruktivni sistem je masivni, sa nosećim zidovima od giter blokova, ukrućenih horizontalnim i vertikalnim serklažima.
Obodni zidovi podruma i suterena, koji su ukopani u teren, su armiranobetonski. Međuspratne konstrukcije su pune krstasto armirane ploče, kao i stepenišni kraci, podesti i konzole. Temelji su armiranobetonska temeljna ploča.
Završna obrada fasade je kombinovana od kulirplasta i bavalita na sloju građevinskog lepka preko lake armaturne mreže i sloja kamene vune, a završna obrada badža, odnosno krovnih kutija sa lođama, je od keramičkih pločica u tonalitetu i imitaciji drvene obloge.
Završna obrada fasade suterena su kamene ploče u cementnom malteru, dok je krovni pokrivač crep u tamnosivoj boji.
Značajna ograničenja u prostornom i funkcionalnom definisanju trebala su da isprate težnju da se ostvari konceptualna ideja ukupnog oblikovanja.
Kako navode autori, svakako najveći izazov u projektovanju ovog apartmanskog objekta predstavljalo je rešavanje primarne funkcionalne organizacije koje treba da se uklopi u specifičnu volumetriju objekta sa izraženim potkrovljem.
Same stambene jedinice namenjene su privremenom boravku sa nižim standardom površina prema nameni. Po vertikali, sažimanje etaža potkrovlja povlači nužnost prilagođavanja prostorne organizacije svake etaže pojedinačno, a značajna ograničenja u prostornom i funkcionalnom definisanju trebala su da isprate težnju da se ostvari konceptualna ideja ukupnog oblikovanja.
Atipičnost ovakvog prostornog rešenja povlači i određene atipične zahteve u izvođenju, a koje su se odnosile najviše u pogledu materijalizacije i izvođenja potkrovlja. Projektom je bilo predviđeno da krovna materijalizacija obuhvati i vertikalni deo prve potkrovne etaže, ali je investitor odustao od realizacije tog detalja.
„To je bilo koncipirano kako zbog ukupnih oblikovnih odnosa prostorne volumetrije, tako i zbog veće zaštite fasadne ravni od atmosferskih padavina i rešenja odvodnjavanja bez horizontalnih oluka„, kažu za Gradnja.rs autori.
Mogućnost modifikacije svake stambene jedinice
Objekat je projektovan kao stambeni sa 19 apartmanskih jedinica namenjenih za privremeni boravak, jedan studio i 7 višenamenskih lokala u suterenu objekta. Svaka apartmanska jedinica ima prostor za dnevni boravak sa trpezarijom, kuhinjom, kupatilom i izdvojenom sobom za spavanje.
Značajna ograničenja u pogledu praktično minimalnih površina jedinica, rešena su kroz jednostavnu podelu u kojoj su konstruktivni zidovi istovremeno elementi razdvajanja pojedinih stanova. Na taj način je ostvarena i fleksibilnost u mogućnosti pojedinačne modifikacije svake stambene jedinice preme potrebama korisnika.
Poslednje dve etaže potkrovlja rešene su sa dupleks apartmanima, tako da je niža etaža namenjena dnevnom boravku, a viša sobama za spavanje.
Uređenja enterijera što se tiče, taj segment investitor je prepustio individualnim vlasnicima pojedinačnih apartmana.
Grafički prilozi
Faktografija
- naziv objekta: Apartmanski objekat „Planinski mir“
- mesto: Divčibare, Srbija
- investitor i izvođač: Gradnja Beton d.o.o. Valjevo
- autori projekta: Milorad Obradović i Milan Maksimović
- godina projektovanja: 2019.
- godina izgradnje: 2020–2021.
- površina: BRGP 1.040 m2, neto površina 833 m2
- spratnost: Su+Pr+4Pk
- fotografije: Milan Maksimović
Kakvo uklapanje!
Dozvoljena gradnja na Divčibarama je prizemlje i jedan sprat.
Ovo je kriminal!
Pa, vidi se na fotografijama 😀 Objakat zaista ima prizemlje, jedan sprat i potkrovlje 😀
E, sad. To što ima suteren, a potkrovlje ima 3 nivoa – to je već stvar za diskusiju 😀
Izgleda da je tačna dozvoljena spratnost: Su + P + 1 + onoliko etaža potkrovlja koliko može da se nagura u krov nagiba do 60 stepeni kada se iskoristi maksimalna zauzetost parcele od 15% i primene zabrinjavajuće male dimenzije soba.
Ceo nazovi apartman dobija svetlost samo iz ove tunel – badže i jednog krovnog prozorčića… I sad su oni kao ispali fer jer ne koriste velike badže nego ove osmatračnice. Ali – celo Divčibare se tako gradi, svi koriste tu „rupu u propisima“ koja sigurno nije slučajno tu…
Ovakvi objekti, poznatiji u narodu kao „crne udovice“, zauvek su UNIŠTILE prirodu Divčibara, posebno u delovima gde su ovakve grdobe podignute među porodičnim kućama. O četvorospratnim zgradama na planini je zaista deplasirano govoriti, pa ma kako ti spratovi bili ukomponovani. Posebno odvratan detalj je asfalt oko apartmana, koliko god se trudim da shvatim, ne mogu. Tzv. investitori se iz sve snage trude da unište još jednu planinu. Kako stvari za sada stoje, na dobrom su putu.
A sto se iz dnevne sobe ulazi u spavacu? Ovo treba zakonom zabraniti
Bolje je da se iz dnevne sobe sobe ulazi u spavaću, nego da se iz spavaće sobe ulazi u dnevnu 😀 😀
I to je tačno :-). Iz dnevne se ulazi u spavaću, a iz spavaće se izlazi u dnevnu, to bi bilo objašnjenje kretanja kroz ovo čudo.
Daj, Bobane. Šta mračiš? Organizacija uopšte nije toliko loša. Postoji jasna podela na ulazu, servisnu, dnevnu i noćnu zonu. Svaka jedinica ima lođu. Negde je dnevna soba prolazna – i to je ok.
Obozavam vas portal i svakodnevno ga posecujem. Ovaj projekat je estetski i funkcionalno nakaradan. Nije zasluzio da bude spomenut u pozitivnom kontekstu.
Meni je projekat krajnje interesantan.
Odvratan objekat