Kako zagrejati kuću u prirodi kada temperature padnu ispod nule? Saznajte koje sisteme izabrati, koliko treba izdvojiti novca i kako se održavaju ovi sistemi.
Vikendice niču kao pečurke posle kiše! Na Avali, Kosmaju i Fruškoj gori beleži se nagli skok u izgradnji vikend porodičnih objekata, a za sve njih zajedničko je da omogućavaju prijatan boravak u prirodi… dok ne dođe zima.
Kućama van gradova nije dostupan sistem centralnog grejanja, već uglavnom samo struja. Postavlja se pitanje koji su to najefikasniji načini da se zagreje vikendica kada temperature padnu ispod nule. Sagovornik na ovu temu nam je bio Dragan Škrbić iz kompanije Energy Net koji nam je dao odgovor na pitanje i koliko košta oprema za grejanje jedne kuće u prirodi.
Srodni članci na portalu Gradnja.rs:
- Podno grejanje terasa, rampi i javnih površina
- Koliko košta ugradnja grejanja na gas: analiza troškova na kući od 100 kvadrata
Ako je struja jedini izvor energije, preporuka za grejanje su toplotne pumpe i to vazduh-voda i vazduh-vazduh.
Prilikom odabira sistem grejanja-hlađenja koji će korisniku pružiti maksimalni komfor potrebno je posebnu pažnju obratiti na energetsku efikasnost sistema uz smanjenje troškova prilikom eksploatacije.
Uslovi u kojima je jedini izvor električna energija smanjuju opseg mogućnosti odabira uređaja kao izvora energije za sistem grejanja i hlađenja, a kako se danas sve više računa vodi o zaštiti životne sredine, preporuka u ovom slučaju su toplotne pumpe i to: vazduh-voda i vazduh-vazduh (split klime i multisplit klima sistemi).
Naš sagovornik dodaje da način zagrevanja nije uslovljen lokacijom na kojoj se nalazi vikendica, s obzirom na to da nove generacije toplotnih pumpi rade efikasno i na temperaturama do -25 C.
Odabir i cena toplotne pumpe
Tip uređaja zavisi od veličine objekta, načina korišćenja, komfora koji želi da se postigne i veličine investicije a cena ovih uređaja zavisi prevashodno od kvaliteta uređaja, odnosno od toga koliku uštedu omogućavaju korisniku. Pri tome treba voditi računa o odnosu utrošene i ostvarene energije (da li je to 1:3, 1:4 ili 1:5), na kojoj najnižoj temperaturi pumpa može da radi, kakav je kvalitet ugrađenih delova, da li je obezbeđena usluga servisa, kao kakva je dostupnost rezervnih delova koje obezbeđuje distributer.
Za kuću od 70 kvadrata, možemo reći da orijentaciono za toplotne pumpe vazduh-voda monoblok od 8 kW treba izdvojiti oko 3.100 evra dok je cena toplotnih pumpi vazduh-vazduh od 7 kW nešto niža i iznosi oko 1.600 evra, kaže Dragan Škrbić iz kompanije Energy Net.
Bez obzira na visoko početno ulaganje, toplotne pumpe su pametna investicija, jer u toku eksploatacije donose ogromnu uštedu, naročito u objektima koji imaju male gubitke toplote. Naime, štede i do 75% novca u odnosu na konvencionalne grejne sisteme, jer preuzimaju 75% besplatne energije iz okruženja. Onih 25% troši se na električnu energiju koja je neophodna kako bi se energija iz jednog prostora prebacila u drugi. Pored toga, manje se kvare, gubici energije su manji, a nema ni dodatnih troškova ogrevnog materijala.
Grejanje preko radijatora ili na podno grejanje?
Odabir načina prenošenja toplote pre svega zavisi od načina korišćenja vikendice, odnosno od toga da li se vikendica koristi duži vremenski period u kontinuitetu ili u kraćim intervalima.
Za duži boravak u vikendici preporuka je podno grejanje jer ima bolju raspodelu temperaturnih zona, smanjuje kretanje prašine, ne isušuje vazduh i podržava energetsku efikasnost celog sistema, kaže Škrbić.
Cena podnog u odnosu na radijatorsko grejanje
Ukoliko poredimo početno, investiciono ulaganje kod podnog i radijatorskog sistema, ono je kod podnog grejanja veće za oko 30-40%, što zavisi od vrste cevi i opreme koja se ugrađuje.
Za objekat od oko 70 kvadrata, cena (Bergen) sistema podnog grejanja bi bila oko 2.000 evra, dok je cena za radijatorsko grejanje sa aluminijumskim radijatorima oko 1.500 evra sa ugradnjom, kaže stručnjak iz kompanije Energy Net.
Za radijatorsko grejanje potrebno je oko 60-70 aluminijumskih članaka (za površinu kuće od oko 70m2) u zavisnosti od toplotnih gubitaka objekta.
“U eksploataciji ova dva sistema mnogo veće uštede su na strani podnog grejanja, a podno grejanje u kombinaciji sa toplotnom pumpom omogućava još veću uštedu i jedan je od najefikasnijih sistema grejanja, tako da se početna razlika u ceni veoma brzo isplati.” – kaže Dragan Škrbić.
Gde je najbolje smestiti toplotnu pumpu
Ovi uređaji su veoma jednostavni za ugradnju i ne zahtevaju nikakvu posebnu prostoriju u objektu, kaže naš sagovornik. Dalje dodaje da kod toplotnih pumpi vazduh-voda i vazduh-vazduh spoljašnje jedinice su instalirane van objekta (kače se na fasadu ili na pod pored objekta), a unutrašnja instalacija se ugrađuje u zid ili pod i cevi nisu vidljive. Pored toga, veoma su kompaktne i na zauzimaju mnogo mesta.
Dimenzije spoljne jedinice toplotne pumpe monoblok 8 kW su 1145 x 345 x 758 mm.
Kako bi vas vikendica dočekala zagrejana, najbolje je da sistemom grejanja upravljate preko telefona.
Kako bi vas vikendica dočekala zagrejana, najbolje je da sisteme grejanja/hlađenja povežete na smart sistem, kaže Škrbić.
Za zagrevanje vikendica veoma je bitno da uređaji imaju integrisan WiFi modul sa kojim možete na daljinu da uključujete i isključujete sisteme za grejanje i hlađenje. Noviji uređaji u zavisnosti od proizvođača uglavnom imaju integrisane WiFi module a ukoliko to nije slučaj, dodatni uređaji koštaju oko 100 evra, kaže naš sagovornik.
Da bi mogli daljinski da upravljate uređajem potrebno je da obezbedite konstantan internet u objektu.
Održavanje toplotnih pumpi
Za razliku od tradicionalnih sistema, toplotne pumpe su veoma lake za održavanje. Kod sistema sa toplotnom pumpom vazduh-voda potrebno je godišnje pre prvog startovanja proveriti ispravnost cirkulacione pumpe, odzračiti ceo sistem ukoliko ima vazduha i redovno servisirati uređaj, kaže naš sagovornik.
Kada se radi o sistemu vazduh-vazduh, čišćenje spoljašnje jedinice i čišćenje i dezinfekcija unutrašnje jedinice vrši se jednom godišnje.
Bez emisije CO2
Pored toga što su toplotne pumpe racionalno rešenje, one su dobre i u pogledu zaštite životne sredine.
“Ovi uređaji su pravi izbor kada treba da se uklope ušteda troškova grejanja i energetska efikasnost, s obzirom da se energija koju koriste toplotne pumpe nalazi neograničeno i besplatno u okruženju, a prilikom eksploatacije ne dolazi do emisije CO2.” – zaključuje Dragan Škrbić iz kompanije Energy Net.
Na sve ste dali odgovor osim poređenja ekonomičnosti svakog sistema. Mene zanima sam nivo uštede Jer se sve svodi samo na novac. Komfor je moguće obezbediti bilo kojim izvorom energije. Fali poređenje raznih vrsta grejanja po snazi i količina toplotne energije koja se ostvaruje. Kao isplativost sistema ako se koristi aktivno a i periodično.
Mirko, upravo ono što bih i ja napisao.
Ovako tekst ima smisla samo kao reklama.
Pa to ne zavisi samo od sistema, nego i od proizvođača i modela, a to već prevazilazi dužinu normalnog teksta. Ovo je odlično početno uputstvo za laike, a za dalje izvolte pa istražujte i poredite ponude.
Isplativo je za objekat gde se boravi veći deo grejne sezone, tj kuću ili stan. Za vikendicu može i kotao na struju, jer dok platite toplotnu pumpu imate bar 10 godina grejanja na najskuplji energent.. A onda bi se toplotna pumpa mogla i menjati. Lepo napišite reklamni tekst, kad već nema truda da se objasne detalji i napravi realno poređenje troškova.
ja imam tu kombinaciju (topltona pumpa i podno grejanje) i jeste skupo ali se na kraju posle evo 5 godine najvise isplati