Atelje snova Đorđa Balaševića: Od slovenačkih arhitekata za Novi Sad
Kao kontrast okolnom parku, stoji gruba betonska konstrukcija okružena novim zasadima drveća iz pesama Đorđa Balaševića.
Poznati kantautor iz Novog Sada bio je ikona daleko van teritorije naše zemlje. Balašević je preminuo u februaru ove godine ostavivši ceo region u tuzi, pa se rodila ideja da se u njegovom rodnom gradu podigne muzej – zapravo Atelje snova Đorđa Balaševića, kako ga je nazvao slovenački projektni biro Bevk Perović arhitekti koji je sa ovim rešenjem pobedio na internom konkursu.
Predviđeno je da se muzej podigne u blizini Dunava, odnosno u okviru parka novosadskog kampusa, neposredno u blizini zgrade Rektorata.
Povezani članci na portalu Gradnja.rs:
- Putevima Sremskog fronta – memorijalna arhitektura panonske ravnice
- Virtuelni memorijali: kriza bronzanog spomenika
Kao kontrast nežnom vrtu stoji gruba betonska konstrukcija, izvedena sa dunavskim peskom i šljunkom, otporna i robusna.
Kako se navodi u projektu, novi objekat je više od kuće, više od muzeja. On sa okolnim „parkom u parku“ unutar postojećeg parka “uspostavlja novu platformu čitanja pesnikovog dela”.
Dalje se navodi da je objekat materijalno jednostavan. Kao kontrast nežnom vrtu stoji gruba betonska konstrukcija, izvedena sa dunavskim peskom i šljunkom, otporna i robusna.
10 memorijalnih soba
Na delu placa veličine 20×25 metara predviđa se gradnja objekta P+1 kojem se prilazi rampom. Atelje snova postavljen je na pijedestal, ploču koja objekat izdvaja iz teritorije parka, a istovremeno je i trem objekta.
U prizemlju se nalazi prsten izložbenih prostora sa centralnom dvoranom i stepeništem koje predstavljaju tribine za sedenje. Prvi sprat je predviđen za 10 memorijalnih soba koje predstavljaju deo muzeja.
“Memorijalne sobe muzeja su hibrid klasične hotelske situacije i scenografije/slike specifične pesme. Zajedno ispostavljaju iskustvo spajanja u pesmi”, navodi se u projektu.
Tako se na spratu nalaze sobe: „Ne lomite mi bagrenje“, „Jesen stiže dunjo moja“, „Devojka sa čardaš nogama“, „Boža zvani Pub“, „Život je more“ i druge.
Krovna terasa muzeja predstavlja svet snova Đorđa Balaševića, prepleten simbolima, to je tačka dodira pesnika i grada, pesnika i neba.
Krov je predviđen kao javna terasa, svet snova Đorđa Balaševića.
“Krovna terasa muzeja predstavlja svet snova Đorđa Balaševića, prepleten simbolima, to je tačka dodira pesnika i grada, pesnika i neba.” ističe se u projektu.
Kao što se vidi na renderima, na krovnoj terasi je predviđeno kružno vodeno ogledalo.
Drveće iz pesama
Oko objekta je predviđena sadnja drveća koje su u vezi sa delima Đorđa Balaševića: orah (…na dan kada sam rođen…), bagrem (…ne lomite mi bagrenje…) i rasad breza, a sve osmišljeno kao park u parku.
Spolja je predviđen otvoreni atrijum koji bi se koristio za okupljanje ljudi i javne performanse.
O slovenačkom birou
Biro Bevk Perović arhitekti radili su na projektima zgrade Erasmus Univerziteta u Briselu, novog muzeja u Viner Nojštatu u Austriji, Nacionalnoj i univerzitetskoj biblioteci u Ljubljani, kompleksu islamskog centra u Ljubljani, novoj zgradi BGG fakulteta u Zagrebu, rekonstrukciji Slovenačkog nacionalnog pozorišta, a nedavno su i osvojili konkurse za Palatu pravde u Ljubljani i novu autobusku stanicu u Ljubljani.
Muzej snova Đorđa Balaševića je njihov prvi projekat u Srbiji. Izgradnja bi trebalo da počne 2022. godine.
bio je neki pozivni međunarodni konkurs?
nisam
Da se razjasni
,,“Memorijalne sobe muzeja su hibrid klasične hotelske situacije i scenografije/slike specifične pesme. Zajedno ispostavljaju iskustvo spajanja u pesmi”, navodi se u projektu.“
Jel ovo tih čuvenih 10,11 hotelskih soba ili nije? Nemojmo se praviti blesavi, kampus Univerziteta nije stečište privatnika. Ako jesu hotelske, onda novine 021 i Luftika nisu ništa pogrešile.
Koji smo mi cabar, kad arhitekta nije Novosadjanin.
Sramota
„Kako se navodi u projektu, novi objekat je više od kuće, više od muzeja“… on je hotel ??.. ili 10 spavacih soba koje se vide u osnovu su nesto drugo?
Pri tome ne vidim spoj muzike Balasevica sa projektom koji vise pripada eri arhitektonskog brutalizma iz 50ih.
Ne na tom mestu, po cenu fizičkog otpora. Ovakav „konkurs“ i „projekat“ nije deo javnog nego privatnog, korporativnog prostora, stoga, ne može da se gradi ni na jednoj javnoj površini koja bi se oduzela građanima radi privatnog biznisa i ne
maskirajte to u sentimentalne fraze, i ne naprežite se da iskonstruišete metafore – itužno je.
Zaista…zatvoren konkurs, program nepoznat javnosti i onda puf! – hotelske sobe kod Rektorata. Pa neka su i najbolje arhitekte regiona ali ovo nije ok od investitora za koga ne znamo ni ko je
Uz duzno postovanje prema Balasevicu, zasto se pravi objekat u sklopu,Rektorata?
Imate kinesku četvrt, idealna za ovakav objekat
Upravo tako!
jao.
– hajd sada – recimo da je ovo internat za darovite srednjoskolce ili studente umetnosti, graditelja snova, i da nije na tom mestu, i uz neke izmene – ondak – ako se igramo – sve bi bilo ok.
-ovako – samo ostaje – jao.
Ovo je svakako jedna od najgorih, ako ne i najgora zgrada objavljena na ovom portalu. Marina Tucakovic zasluzuje lepse od ovoga, a kamoli Balasevic. Vecina studenata prve godine bi nesto bolje i lepse osmislila.
Sta ti je ljubomora
zar je moguće da vam i mrtav smeta? nit je on tražio za života niti njegova porodica sada , strava! đorđe ako vas gleda odozgo sigurno se smeje isto kao i ja koliko ste bolesni svi skupa , o čemi vi brate raspravljate, nje čudo što je želeo da se preseli u istru
da li ti zaista misliš da ovo ima ikakve povezanosti sa Đ. Balaševićem?
– evo ne mogu da verujem…
(aaauuuu bre)
Mi ovde raspravljamo o arhitekturi i fizickom kontekstu a ne o Balasevicu
Neka azijska devojka u muzeju!
Malo je bezveze da u informacijama o arhitektama nije niti navedeno da je Vasa Perović beogradjanin
Simpatičan koncept koji bi trebao ostati samo na nivou papirne arhitekture jer nema dugoročni potencijal. Očigledno je da se programski ne uklapa u kontekst, te se nadam da se neće izvesti na ovoj lokaciji. Smatram da bi trebali uzeti objekat koji nema veliku vrednost u centralnom gradskom tkviu i njega transformisati u objekat sa turističkim potencijalom. Sve ostalo je suludo!
Kombinacija mauzoleja, hotela i zabavnog parka. Nešto poput Kuće cveća za 21. vek. Siroma’ Đole, prevrće se u grobu. Ovakvo idolopoklonstvo sigurno ne bi odobrio, pogotovo u kombinaciju sa B’n’B. Zatim, otkuda javna površina u službi privatnog kapitala, u sred Univerzitetskog parka? Na kraju krajeva, objekat je ružan.
Fanstastican projekat na pogresnoj, jako pogresnoj lokaciji!