Razlike između MDF, OSB i HPL ploča, iverice i šperploče
Pločasti materijali odavno su zamenili puno drvo. Međutim, kada se koji koristi i koje su im prednosti i mane? Saznajte u ovom tekstu.
Poslednjih godina drvo ponovo dobija veliku pažnju u građevinskoj industriji, kako u pogledu održivosti i mogućnosti reciklaže, tako i zbog svoje svestranosti. Od same konstrukcije objekta pa do celokupnog enterijera, drvo se može koristiti u brojnim fazama projekta i to sa različitim stepenom generalne, kao i završne obrade.
U slučaju proizvodnje nameštaja, zidnih, podnih i plafonskih obloga, pločasti materijali nude ekonomičnost i funkcionalanost. Međutim postoji nekoliko vrsta pločastog materijala, a svaka od njih ima svoje karakteristike pa im je i primena drugačija.
Zato vam predstavljamo neke od najčešće korišćenih ploča u industriji enterijera, kao i njihove glavne karakteristike i namene.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Uzgoj svoj nameštaj: Naučnici za korak bliže 3D štampanju drveta
- Inovativne ploče za izradu nameštaja na kojima ne ostaju otisci prstiju
MDF (Medium Density Fiberboard) ploče
Kako sam naziv kaže, u pitanju su ploče vlaknatice srednje gustine – specifične težine, kod nas poznate i pod nazivom medijapan, kaže Dragoljub Mihajlović, menadžer prodaje u kompaniji Kaindl Boards.
Proces proizvodnje MDF ploče podrazumeva usitnjavanje drveta, zatim njegovo razvlaknjivanje, nakon čega se formira takozvani „tepih“ pre samog procesa presovanja, gde se presuju ploče pod visokom temperaturom i pritiskom.
Najčešće se proizvodi u debljinama od 1,8 mm pa do 40 mm. Specifična težina MDF ploča je veća od 700 kg/m3.
MDF ploče karakteriše homogena i veoma fina struktura, takođe i određena čvrstina, dok sa druge strane, tanke MDF ploče se odlikuju i elastičnošću – savojnom čvrstoćom.
Jedna od karakteristika MDF ploča jeste i njihova dobra obradivost, odnosno mogućnost izrade duboreza/gravura na njima.
Jedna od pozitivnih karakteristika MDF ploča jeste mala osetljivost na vlagu, tako da je kod standardnih P2 MDF ploča bubrenje ispod 12%.
Upravo ta homogenost i glatka površina daju MDF pločama veliku primenu u industriji nameštaja, jer su pogodne za farbanje, oplemenjivanje melaminskim papirom, ultrapasom i drugim vrstama folije, kao i za furniranje.
Još jedna karakteristika MDF ploča jeste njihova dobra obradivost, odnosno mogućnost izrade duboreza/gravura na njima.
Ogranična količina formaldehida
MDF ploče se pored industrije nameštaja, kako pločastog tako i tapaciranog, koriste u proizvodnji vrata, podnih obloga, u automobilskoj industriji i kao ambalaža.
Pored standardnih P2 MDF ploča, na tržištu se mogu naći i vlagootporne (oznaka standarda P3) MDF ploče, kao i vatrootporne (oznaka standarda B-s2, d0) MDF ploče.
Kako se u proizvodnji ploča vlaknatica koriste smole-lepkovi, od kojih su neki na bazi formaldehida, sve MDF ploče bi trebale biti proizvedene u skadu za standardom E1, kojim se ograničava količina formaldehida na nivo koji nije štetan po čoveka i okolinu.
„Kaindl proizvodi standardne MDF ploče po standardu EN16516, gde su dozvoljene vrednosti formaldehida upola manje u odnosu na E1, dok takođe, po zahtevima kupaca, proizvodimo i MDF ploče bez formaldehida, u skladu sa standardom E0″ – ističe Mihajlović za portal Gradnja.
Iverica – Univer
Najčešče korišćen materijal u industriji nameštaja, iverica kao i MDF spada u grupu pločastih materijala, slično medijapanu, a najčešće se može naći oplemenjena nekom od pomenutih folija, te ih tako nazivaju dekorativni pločasti materijali.
Proizvodni proces podrazumeva takođe usitnjavanje drveta, s tim što za razliku od MDF-a, gde je iverje slične kalibracije, kod univera je potrebno imati krupniji iver za središnji deo ploče, kao i fino usitnjena vlakna drveta za završne slojeve.
Oplemenjena iverica koristi se u proizvodnji pločastog nameštaja, proizvodnji vrata, kao i za mnoge druge namene.
Tako formiran “tepih” na proizvodnoj liniji se presuje pod visokim pritiskom i temperaturom, kako bi se dobila kompaktna ploča. Izrađuje se najčešće u debljinama od 8 do 40 mm.
Kao sirova iverica, primenu najčešće nalazi u industriji tapaciranog nameštaja i proizvodnji vrata, dok se oplemenjena iverica koristi u proizvodnji pločastog nameštaja, proizvodnji vrata, kao i za mnoge druge namene.
Oplemenjivanje iverice se najčešće vrši melaminskim dekor papirom, gde se pored papira može utisnuti i željena struktura (mat, drvo tekstura, beton struktura, itd).
“Kaindl je svojom “WOODline Natural” grupom dekora, koju karakteriše “synchro” ili “Natural Touch” struktura napravio veliki
iskorak u proizvodnji univera, približivši strukturu univera strukturi prirodnog drveta.” – kaže Dragoljub Mihajlović.
Oplemenjivanje se može vršiti ultrapasom (HPL), koji karakteriše visoka otpornost na grebanje, temperaturu, kao i to što je 100% vodootporan materijal, čime se dobija kompaktan, otporan i veoma kvalitetan materija za izradu nameštaja, pogotovu stolova, kuhinjskih ploča, pultova i ostalih delova nameštaja koji traže visoku otpornost na grebanje.
OSB (Oriented Strand Board) ploče
OSB ploče takođe spadaju u grupu pločastih materijala, ali za razliku od MDF-a i iverica najčešću primenu nalaze u građevinskoj industriji.
Odlikuje ih odlična stabilnost, nosivost i velika čvrstoća, zbog čega se naširoko koriste za izradu raznih konstrukcija.
Slično MDF-u i univeru, prozvodni process podrazumeva presovanje usitnjenog ivera drveta, s tim što se u proizvodnji OSB ploča koristi široko, a tanko iverje, koje je u srednjem sloju poprečno složeno dok je na završnim slojevima uzdužno složeno.
Kompaktnost i čvrstina
Upravo tako složeno iverje, koje je zatim upresovano pod visokim pritiskom, daje osnovnu karakteristiku ovim pločama – kompaktnost i čvrstinu, koje su uz visoku otpornost na vlagu obezbedile široku primenu OSB ploča u građevinskoj industriji, kako za spoljašnju tako i za unutrašnju upotrebu.
OSB ploče se proizvode u debljinama od 8 do 25 mm, s tim što ploče mogu imati falc, zbog lakšeg slaganja, ili samo ravnu ivicu. Pored građevinske industrije, ovaj proizvod ima primenu i u proizvodnji nameštaja, kao izolacioni i kao ambalažni materijal.
Šperploča
I šperploča takođe spada u grupu pločastih materijala. Proizvodni proces podrazumeva proizvodnju furnira putem ljuštenja drveta i zatim naizmenično slaganje uzdužnih i poprečnih furnira, s tim što se na svakom poprečnom furniru nanosi lepak obostrano.
Debljina furnira koji se koristi u proizvodnji šper ploče je najčešće 1,5 mm. Nakon slaganja furnira, vrši se presovanje pod visokim pritiskom i temperaturom od oko 180 stepeni.
Tako dobijena ploča je kompaktna i stabilna, ne deformiše se vremenom, što je glavna prednost u odnosu na masiv, a takođe je i pogodna za dalju obradu: sečenje, razbušivanje, graviranje…
Najčešće se proizvodi od drveta bukve, breze, topole i četinara i njena specifična težina zavisi upravo od vrste drveta koja se koristi u proizvodnji.
Šperploča se najčešće proizvodi od drveta bukve, breze, topole i četinara i njena specifična težina zavisi upravo od vrste drveta koja se koristi u njenoj proizvodnji, a kreće se, na primer, oko 850 kg/m3 za šper ploču proizvedenu od bukovog drveta.
Obično se proizvodi u debljini od 3 do 50 mm, a razlikuju se dve vrste šper ploče – WBP i MR.
Velika industrijska primena
Vodootpornu šperploču – WBP (Water Boiled Proof), popularno znanu kao građevinska, karakteriše vodootporni lepak koji se koristi u procesu proizvodnje i koji joj uz zaštitni fenolni film daje glavnu karakteristiku – vodootpornost.
Pored građevinske industrije, ova vrsta šper ploče veliku primenu nalazi i u automobilskoj industriji, avioindustriji, brodogradnji, kao ambalaža…
Takozvana stolarska šperploča može se koristiti kao takva, a može se farbati, ali i oplemenjavati ultrapasom kao i drugim vrstama folije.
Vlagootporna Šper ploča – MR (Moisture Resistant), koja se koristi u proizvodnji nameštaja, odlikuje se kvalitetnijim završnim listovima furnira kao i lepkom koji ispunjava standard E1, vezan za emisiju slobodnog formaldehida.
Takozvana stolarska šperploča može se koristiti kao takva, a može se farbati, ali i oplemenjavati ultrapasom kao i drugim vrstama folije. Zbog same kompaktnosti furnira, odlikuje se znatno većim stepenom otpornosti na vlagu u odnosu na gore pomenute ploče vlaknatice, kao i većom otpornošću na habanje i poroznost.
Ultrapas – HPL (High Pressure Laminates)
U pitanju su dekorativne ploče koje se proizvode tako što se nekoliko slojeva papira impregnira sa smolom, a zatim presuju pod visokim pritiskom i na visokoj temperaturi. Rezultat tog procesa su vrlo izdržljive i otporne ploče, debljine od 0,2 do 1,2 mm.
Oplemenjivanje iverice se može raditi i furnirom, tako da furnirana iverica ima jednaku otpornost, dugotrajnost kao i furnirane MDF ploče, s tim što se ne preporučuje izrada duboreza na furniranoj iverici zbog njene same strukture, kaže na kraju naš sagovornik Dragoljub Mihajlović.
