Naš arhitekta učestvuje u projektu gradnje akceleratora čestica FAIR u Nemačkoj

Novosadski arhitekta Spasoje Radomilović deo je velikog svetskog projekta – podzemnog prstena prečnika 216 metara za istraživanje antiprotona i jona u blizini Darmštata.

FAIR je međunarodno postrojenje za istraživanje antiprotona i jona, koje se gradi u blizini Darmštata (Hesen, Nemačka). Ideja za ovaj projekat, nadogradnju već postojećeg GSI istraživačkog centra (Helmholtz Centre for Heavy Ion Research), postoji dugo vremena ali se tek krajem 2010. godine ona i konkretizovala.

U brojkama ovaj projekat je trenutno jedan od najvećih na svetu, sličnih namena. Iskopano je oko dva miliona kubnih metara zemlje, biće upotrebljeno više od 600 hiljada kubnih metara betona i 65 hiljada tona čelika, a cena projekta je krajem 2020. godine bila preko 3,1 milijarde evra.

Deo ovog velikog projekta je i novosadski đak, arhitekta Spasoje Radomilović koji sada radi u frankfurtskom birou Schneider+Schumacher.

Za podzemni prsten prečnika 216 metara iskopano je oko dva miliona kubnih metara zemlje.

Spasoje Radomilović je studirao na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, generacija 2006. Već tokom studija Radomilović se okružio sa izuzetno kreativnim i arhitekturi predanim prijateljima.

Oformili su studentsku grupu „A7“ koja je izlagala svoje projekte na Mikser festivalu, Salonu arhitekture… Uzimali su učešća na međunarodnim konkursima gde su, u jakim konkurencijama, osvajali i otkupne nagrade. Bio je to jedan izuzetno produktivan period, koji se dodatno intenzivirao u KANA Arhitekti.

“Te dve godine (2013-14) u Beogradu su bile nešto posebno za mene. Uspeli smo sa minimalnim uslovima, okupiti jednu kvalitetnu grupu mladih i iskusnih arhitekta, inženjera, univerzitetskih profesora, koja je u konkurenciji svetski poznatih biroa uspevala da osvaja nagrade i zapažene rezultate.” – kaže Radomilović za naš portal.

Ovo iskustvo mu je omogućilo jako brzo prilagođavanje na novi posao u danskom Adept Architects.

“U Kopenhagenu sam prvi put imao prilike videti izgrađene projekte, objekte koje smo projektovali, iza čije arhitekture smo ponosno stajali. To mi je dalo dodatnu energiju za lični razvoj. Naši koncepti pronalazili svoje ishodište, što je i cilj arhitekture.”

FAIR će omogućiti naučnicima da podvrgnu materiju ekstremnim temperaturama, pritiscima i gustinama.

Kada mu je ponuđen projekat FAIR, nije se previše dvoumio. Rad na takvim projektima jedinstvena je životna prilika. “Pored strukovnog razvoja, imati u karijeri jedno takvo ostvarenje je ipak nešto posebno.”

Na ovom projektu je od 2017 godine, kao Arhitekta projektant. Projekat je trenutno u fazi izvođenja grubih radova i ceo kompleks polako poprima svoje finalne oblike.

U ovom postrojenju će, na raznim programima, svoja istraživanja sprovoditi vise od 3.000 naučnika iz celoga sveta. FAIR je proširenje GSI centra, ali se može posmatrati i kao nastavak CERN-a gde je sredinom ove godine testiran superprovodljivi magnet za NUSTAR Program (Nuclear Structure Astrophysics and Reactions), koji će se po okončanju testova posle ugraditi u FAIR postrojenje.

Simuliranje Velikog praska

FAIR je, slično kao i CERN, akcelerator čestica, koji će omogućiti naučnicima da stvore uslove u kojima će podvrgnuti materiju ekstremnim temperaturama, pritiscima i gustinama, uslove koje u svemiru možemo pronaći jedino prilikom Velikog Praska, Supernove ili u ogromnim planetama.

Naučnici će imati novi uvid u strukturu materije i evoluciju svemira od velikog praska pa sve do sadašnjice. Pored ovih, većini ljudi dalekih pojmova i pojava, u okviru APPA Programa (From Atoms and Planets to Cancer Treatment) istraživaće se i primena novih saznanja u medicinske svrhe. Time se trud i sredstva uložena u izgradnju ovog postrojenja, vraćaju ne samo naučnoj nego i široj zajednici.

Zemlja kao ključni izolator

Centralni deo FAIR-a čini podzemni prsten SIS18, prečnika 216 metara, izveden je od posebnog betona koji ima veći koeficijent radioaktivne otpornosti. Iako su zidovi tunela i preko 2,5 metra debljine, spratna konstrukcija na jednom mestu je čak 6,35 metara, najveću zaštitu pruža posebno tretirana nabijena zemlja, koja obmotava prsten, praveći ključni izolator.

Funkcija koju ovi materijali ispunjavaju, koeficijent sigurnosti je takav da usled havarije na postrojenju, zagađivanje podzemnih voda i kontaminacije zemljišta nisu moguća.

“Projekat je podeljen na severni i južni sektor. Sa severnim delom smo počeli 2017. godine kada su urađeni zemljani radovi i pobijanje više od 1.400 pilona za temeljnu konstrukciju.” – kaže Radomilović za naš portal.

Koeficijent sigurnosti je takav da usled havarije na postrojenju, zagađivanje podzemnih voda i kontaminacije zemljišta nisu moguća.

Za ulaganje, projektovanje i izvođenje projekta sličnih FAIR-u, recipročno njihovoj složenosti, oformljeni su ogromni timovi, na više nivoa. Počev od država partnera projekta, tu su: Finska, Francuska, Nemačka, Indija, Poljska, Rumunija, Rusija, Slovenija, Švedska a u svojstvu pridruženih partnera tu su Velika Britanija i Češka.

Za potrebe projektovanja, nastao je novi projektantski tim ion42, kadrovi dolaze iz dve firme: Schneider+Schumacher (Frankfurt) i DGI Bauwerk (Berlin). Isti tim i potpisuje projekat. Dosta ljudi sa naših prostora prostora učestvuje u projektu pa su njima i dva građevinska inženjera Predrag Stojanović (PORR), Tanasije Arsenić (ion42) i mladi kolega Dejan Kostadinović (ion42).

Broj firmi koje su uključene u ovaj projekat, u raznim fazama, zaista je teško i nabrojati. U prilog tome ide i činjenica, da je za potrebe izvođenja, nedovoljna bila jedna velika izvođačka firma, već su na gradilištu prisutne tri: POOR, Strabag i Züblin.

“Ja sam se timu pridružio u fazi dobijanja građevinske dozvole, i zadnje četiri godine radim na razradi jednog od većih objekata. Trenutno paralelno sa projektovanjem aktivno pratim i proces izvođenja.” – kaže Spasoje.

Projekat obuhvata 24 zgrade, ukupne kvadrature preko 150.000 kvadratnih metara.

Radomilović kaže da je najveći izazov za projektovanje zapravo razmera i kompleksnost celokupnog projekta. Projekat obuhvata 24 zgrade, ukupne kvadrature preko 150.000 kvadratnih metara.

“Njihovo prožimanje i kompleksna geometrija, jedinstvene funkcije i meni do tada nepoznat nivo detaljnosti su već izazov samo po sebi, ali kada tu dodamo još i činjenicu da je birokratski deo projekta izuzetno komplikovan, rekao bih, izazov je poprilično velik. Međutim uspevamo. Kada vidite da se izvodi nešto što ste vi crtali, projektovali budete ponosni, to je veliko priznanje.” – kaže Radomilović za Gradnju.

Neprocenjivo iskustvo i znanje

“Ukoliko uzmemo činjenicu da je veliki deo FAIR projekta pod zemljom, i da postoje samo ograničeni delovi objekata, gde arhitekta ima prostora da napravi nesto zanimljivo, na prvi pogled složićete se da to i nije uzbudljivo. Vidljivije je projektovati stanovanje ili neku drugu funkciju, gde stvarate nekoliko projekata godišnje. Međutim, iskustvo koje nosite sa ovakvog jednog projekta, znanje koje se tu stiče, saradnja sa velikim brojem kolega i pre svega namena objekta su nešto što ne samo da ispunjava već vam daje ogroman potencijal koji možete kasnije u svom budućem radu iskoristiti.” – kaže Spasoje.

Prva istraživanja već 2025. godine

“Sada smo poprilično odmarli, južni sektor je takođe počeo sredinom prošle godine sa zemljanim radovima. Severni deo projekta, pa i objekat za koji sam ja zadužen, je preko 50 % gotov, u gruboj gradnji.” – kaže Radomilović.

Ugovorom je predviđeno da prva istraživanja počnu u 2025. godini, dok se paralelno završavaju sekundarni radovi, a sam završetak radova je planiran za 2027. godinu.

Kad ste već ovde…

• Naše arhitekte i dizajneri u rasejanju koji svojim delima menjaju svet