Šta nam donosi novi Evrokod 2 za projektovanje betonskih konstrukcija
U toku je javna rasprava za novi Evrokod 2 – radikalno drugačiji standard koji je savremeniji i sveobuhvatniji.
Građevinska zajednica u Srbiji je dugo bila u iščekivanju novih standarda za projektovanje betonskih konstrukcija. Od 2004. godine kada je u zemljama članicama Evropskog komiteta za standardizaciju (European Committee for Standardization, CEN) započela nacionalna implementacija Evrokoda 2 (EN 1992) obavljen je veliki posao stručnjaka Instituta za standardizaciju Srbije (ISS), građevinskih fakulteta i preduzeća na prevođenju ovog standarda i pripremi tzv. nacionalnog priloga (NA) koji definiše parametre za koje je dopušten izbor u pojedinačnim zemljama.
ISS je 1. januara 2017. godine postao punopravni član CEN-a što je pružilo mogućnost domaćim ekspertima da se aktivno uključe u rad evropskih tehničkih tela, to jest da prisustvuju sastancima tih tela, učestvuju u donošenju odluka kao i u pisanju evropskih standarda. Godine 2019. zakonodavac objavljuje Pravilnik za građevinske konstrukcije (Službeni glasnik RS br. 89/2019 uz dopune 52/2020 i 122/2020) u okviru koga se nalazi spisak standarda za projektovanje građevinskih konstrukcija. Na ovaj način je Evrokod 2 (sada u zvaničnoj verziji za Srbiju SRPS EN 1992-1-1:2015) proglašen važećim standardom za projektovanje betonskih konstrukcija (uz prelazni period paralelnog važenja Evrokoda 2 i dosadašnjeg Pravilnika „BAB 87“).
CEN i kontinuirani rad na standardizaciji
Iako je Evrokod 2 objavljen 2004. godine, rad CEN-a nije tada prestao. Štaviše, od tada se analizira upotreba Evrokoda 2 kao i mogućnosti njegovog unapređenja. Kako to izgleda u praksi?
CEN je organizacija koju čine sve zemlje Evropske unije (EU) kao i Island, Norveška, Švajcarska, Ujedinjeno kraljevstvo, Severna Makedonija, Srbija i Turska. Kroz svoje tehničke komitete, potkomitete i radne grupe, CEN je odgovoran za izradu svih evropskih standarda koji važe u zemljama članicama. Jednu grupu standarda čine upravo standardi za projektovanje građevinskih konstrukcija, odnosno Evrokodovi (sa brojevima 0 do 9, odn. 1990 do 1999, slika 1).
Evrokod 2 je proglašen važećim standardom za projektovanje betonskih konstrukcija uz prelazni period paralelnog važenja Evrokoda 2 i BAB 87.
U oblastima za koje je važno uspostavljanje harmonizacije među zemljama članicama EU, CEN dobija Mandat (zahtev za izradom standarda) direktno od Evropske komisije (EK). Upravo takvim mandatom, M/466 EN od 19. maja 2010. godine je iniciran rad na prvoj generaciji Evrokod standarda. Ovaj mandat je kasnije ažuriran mandatom M/515 EN 12. decembra 2012. što je dalo osnovu za drugu generaciju Evrokodova.
Razvoj Evrokodova je dodeljen tehničkom komitetu 250 (CEN/TC 250) čija je aktuelna struktura prikazana na slici 2. Evrokod 2 za projektovanje betonskih konstrukcija je pod nadležnosti potkomiteta 2 (CEN/TC 250/SC 2) unutar koga „operativni“ deo posla obavlja radna grupa 1 (CEN/TC 250/SC 2/WG 1). Drugim rečima, u radu potkomiteta 2 učestvuju predstavnici država članica CEN-a dok samo „pisanje“ standarda vrše individualni eksperti u radnoj grupi 1.
Nacrt novog Evrokoda 2
Od dobijanja mandata, potkomitet 2 i radna grupa 1 su radili na nacrtu novog Evrokoda 2 i to na delovima 1-1, odnosno opšta pravila – pravila za zgrade, mostove i inženjersko-građevinske konstrukcije i 1-2 odn. opšta pravila – projektovanje konstrukcija na dejstvo požara.
Rad je uključivao angažovanje vodećih eksperata iz oblasti betona i betonskih konstrukcija na unapređenju postojećih i donošenju novih proračunskih modela kao i na proširivanju oblasti primene kako bi se uključili novi materijali koji su u međuvremenu postali dostupni (ali i dovoljno istraženi).
Nakon 7 radnih verzija teksta standarda, došlo se do verzije koja u delu 1-1 sadrži 375 strana teksta i 75 strana u delu 1-2, odnosno značajno više od trenutnih verzija( slika 3). Ovo je najvećim delom zasluga novih priloga kao i činjenice da su dosadašnji deo 2 (EN 1992-2) za projektovanje betonskih mostova i deo 3 (EN 1992-3) za rezervoare i silose postali „samo“ prilozi u delu 1-1.
Šta sve donosi novi Evrokod 2
Nacrt novog Evrokoda 2 donosi značajne izmene kako u samom osnovnom tekstu standarda tako i u brojnim prilozima kojih ukupno ima 13. U osnovnom tekstu postoje brojne izmene u karakteristikama materijala, od kojih vredi istaći nove izraze za proračunske vrednosti čvrstoće pri pritisku i zatezanju, modula elastičnosti, kao i nove modele za proračun deformacija usled skupljanja i tečenja.
Još jedna (potencijalno) velika izmena je u odeljku o trajnosti gde je predložen radikalno drugačiji koncept određivanja zaštitnog sloja putem određivanja tzv. exposure resistance class (XRC) odn. klase otpornosti betona na izloženost uticajima sredine. Ipak ovaj deo nije nužno obavezan jer ga svaka članica CEN-a može zameniti prilogom P koji je jednak dosadašnjim odredbama Evrokoda 2 za trajnost.
Prisutne su i izmene u određenim modelima proračuna, pre svega na smicanje i proboj gde su doneti sasvim novi izrazi i modeli u odnosu na trenutni Evrokod 2. Tu su zatim izmene i u oblikovanju, sidrenju i preklapanju armature.
Međutim, verovatno najveće izmene, odnosno novine donose prilozi. Novi deo 1-1 Evrokoda 2 nam donosi, između ostalog:
- nove i unapređene priloge za modifikaciju parcijalnih koeficijenata, proračun deformacija usled skupljanja i tečenja, ocenu postojećih konstrukcija, projektovanje betonskih mostova i betona sa lakim agregatima;
- potpuno nove priloge za betone armirane čeličnim vlaknima (steel fibre reinforced concrete), betonske konstrukcije ojačane karbonskim trakama i platnima, betonske konstrukcije armirane šipkama od vlaknima ojačanih polimera (fibre reinforced polymer) i betone sa recikliranim agregatom.
Što se tiče dela 1-2, on takođe donosi novine u proračunskim modelima (indirektnim i direktnim, uprošćenim i rigoroznim) kao i u prilozima koji takođe pokrivaju nove materijale (poput betona sa čeličnim vlaknima i recikliranim agregatom).
Sveukupno gledano, novi Evrokod 2 donosi pregršt novina i ne predstavlja samo inkrementalnu promenu nad postojećom verzijom već radikalno drugačiji standard koji je savremeniji i sveobuhvatniji i propraćenom bogatom pozadinskom dokumentacijom koja opravdava svaku izmenu.
Javna rasprava i naredni koraci
Iako već postoji „kompletirana“ verzija novog Evrokoda 2, ona još uvek nije konačna. Razlog tome je sam proces donošenja standarda unutar CEN-a. Naime, nove verzije delova 1-1 i 1-2 su nacrti standarda za javnu raspravu (faza CEN Enquiry). Ovo je period tokom koga svako može imati uvid u nacrt standarda i preko svoje nacionalne organizacije za standardizaciju podneti komentare u vidu predloga za izmenu.
U ovom slučaju, CEN javna rasprava je počela 2.9.2021. i traje do 23.12.2021. Kod nas, javna rasprava na nacrte standarda traje nešto kraće, 60 dana, i u tom periodu sve zainteresovane strane mogu dostaviti svoje komentare preko veb-sajta ISS-a. Nacrti standarda za javnu raspravu su dostupni na veb-sajtu ISS-a tj. pretragom standarda „1992“ dolazi se do dokumenata na SRPS EN 1992-1-1:2020 i naSRPS EN 1992-1-2:2020 koji se mogu besplatno čitati tokom perioda javne rasprave.
Jasna je odgovornost svakog člana građevinske zajednice za donošenje što boljeg standarda.
Tokom perioda javne rasprave, komisija ISS-a nadležna za Evrokod 2 (U250-2 predvođena prof. dr Dušanom Najdanovićem) će pripremati komentare te je saradnja celog građevinskog sektora na što boljoj i detaljnijoj pripremi dobrodošla – komisija će, po isteku 60 dana od početka javne rasprave, na sednici razmatrati sve pristigle komentare.
Nakon isteka CEN javne rasprave, potkomitet 2 i radna grupa 1 komiteta CEN/TC 250 će analizirati komentare i implementirati sve izmene koje proceni neophodnim, a zatim će ažurirani tekst standarda ići na formalno glasanje (formal vote) u kome glasaju zemlje članice CEN-a. Formalno glasanje za novi Evrokod 2 je predviđeno tokom prvog tromesečja 2022. Nakon toga, svaka država odlučuje kada će objaviti novi standard ali to mora biti najkasnije do kraja prvog tromesečja 2027. Međutim, čak ni to ne znači prestanak važenja sadašnje verzije – ona se mora povući najkasnije do kraja prvog tromesečja 2028. godine.
Iz gore navedenog, jasna je odgovornost svakog člana građevinske zajednice za donošenje što boljeg standarda jer će on imati direktan i neposredan dugoročni uticaj na privredu i društvo.
Kad ste već ovde…
