U gradnji objekata za EURO 2012 nestalo 4 milijarde dolara
Ukrajinski politički činovnici i njima bliski preduzetnici potprpali su u svoje džepove neverovatnih 4 milijarde američkih dolara tokom priprema za ukrajinski deo Evropskog fudbalskog prvenstva!
Uefa će proveriti navode o toj monstruoznoj krađi i korupciji u jednoj od najsiromašnijih evropskih država. Te senzacionalne, iako ne i neočekivane, podatke donosi londonski Guardian, pozivajući se na nemačku parlamentarku Rebeccu Harms i ukrajinskog političara Ostapa Semeraka.
Nezapamćena krađa
Ta neviđena krađa još je teže zasmisliva s obzirom na to da je jedan od sumnjivaca potpredsednik vlade i ministar infrastrukture Boris Kolesnikov izjavio da su direktni toškovi (izgradnja stadiona) Ukrajinu koštali tek 750 miliona evra! Naime, on kaže da su ostali radovi – putevi, aerodromi, hoteli, rekonstrukcija železnice – plaćeni iz budžeta, odnosno iz već ranije određenih sredstava za tu namenu.
No, čini se da je upravo tu i kvaka te krađe u zemlji u kojoj više od trećine stanovništva živi ispod socijalnog minimuma. Tranzicioni moguli nisu propustili divnu priliku da podebljaju svoje račune, a upravo je, navodi britanski list, činjenica da su se radovi za Euro 2012. u Ukrajini plaćali iz budžeta pružala velike mogućnosti za razne marifetluke preko kojih je zamračena golema svota.
Kriva i u Uefa
Naime, tvrdi se da je 80 posto budžeta ukrajinskog dela Eura išlo iz državnog budžeta, a rashodi su, kaže Semerak, obavijeni gustom maglom. Prvo i osnovno, poslovi u Ukrajini nisu se dobivali preko javnih konkursa nego izravnom pogodbom ili narudžbom od države. Doduše, već spominjani Kolesnikov kaže da su bili prisiljeni da odustanu od javnih konkursa ili ih raskinuti zbog kašnjenja radova i neprestanih pretnji iz Uefe da će, zbog sporosti i neefikasnosti, Ukrajini biti oduzeto Prvenstvo.
Odluka Vrhovne Rade
– Kako bismo to sprečili, morali smo uzeti stvar u svoje ruke – pravda se ministar. Za to je, kaže Kolesnikov, u budžetu izdvojeno 5 milijardi dolara, u koje je uključeno i onih 750 miliona za stadione. No, opozicioni ukrajinski političari tvrde da je zapravo izdvojeno 10 milijardi dolara, što je čak za 2,25 milijardi dolara više od troškova koji su spominjani 2007. godine, kada je Ukrajina neočekivano dobila organizaciju Eura 2012, i otprilike 3-4 milijarde više nego što je stvarno utrošeno. A gde je završila razlika?
Ukrajinski parlament Vrhovna Rada, gde je većinu ostvarila stranka Regija aktualnog predsednika Viktora Janukoviča, izglasala je poništenje javnih konkursa i odlučila se za direktne pogodbe. Tako je Kolesnikov, piše Guardian, unajmio kompaniju AK Engineering Vladimira Artjuha za izgradnju stadiona u Kijevu. Artjuh je naknadno prijavljen zbog “nestanka 3 miliona dolara”, dok je mnoge poslove za Euro obavljala kompanija Altkom bliska predsedniku Janukoviču.
Iz stranke zatvorene bivše premijerke Julije Timošenko dolaze optužbe da su kompanije koje su uskočile da se “Ukrajini ne oduzme Prvenstvo” uglavnom u vlasništvu ili bliskom odnosu s državnim zvaničnicima vladajuće stranke ili pak u vlasništvu prorežimskih tajkuna, te su mnoge registrirane u offshore zonama.
Ukrajina je, uz četiri stadiona, izgradila ili dogradila još četiri aerodroma, 1.600 kilometara auto-puteva, a samo u Kijevu je izgradila 8 novih hotela.
Semerak pak tvrdi da su izvođač i država, odnosno neko od privilegovanih državnih službenika, bili u dogovoru po jednostavnom principu. Država bi naručila radove, platila prenaduvane cene, a onda bi izvođač dio preplaćenih sredstava vraćao političkom moćniku koji mu je osigurao posao. Semerak kaže da su političari dobijali čak 30-40 posto sredstava (mita), što onda, prema njegovu izračunu, iznosi – 4 milijarde USD! Iz ukrajinske vlade već kažu da su Semerakovi izračuni “nebuloza”.
Jeftiniji, a ipak skuplji
Guardian navodi ukrajinskog novinara Marka Račkeviča koji kaže da je stadion u Varšavi bio jefitiniji od kijevskog za 35 miliona evra, a Poljaci su uz stadion napravili i veliki poslovno-trgovački centar. Uz to, kijevski stadion, na kojem će se igrati finale, koštao je više od minhenske Allianz Arene, izgrađene za potrebe Svetskog prvenstva 2006, a “u Ukrajini je radna snaga puno jeftinija nego u Nemačkoj”, zaključuje Račkevič.
