Osnovna škola u Belegišu inspirisana uticajem Dunava
Različite volumetrije školskog kompleksa u malom vojvođanskom selu na Dunavu naglašene su različitom materijalizacijom fasade.
Kompleks Osnovne škole “Vera Miščević” u Belegišu, koji se sastoji od tri dela – škole, fiskulturne sala i svlačionice, izgrađen je 1952. godine. Mogućnosti prilagođavanja savremenim načina obrazovanja bile su vrlo ograničene. Takođe, narušena konstruktivna stabilnost postojećeg objekta škole uslovila je njegovo rušenje, dok su ostala dva dela objekta zadržana.
Ovom intervencijom bila je predviđena gradnja novog objekta škole kao i rekonstrukcija fiskulturne sale i svlačionica, a sve po projektu beogradskog Studija A&D architects.
Specifičnost ovog objekta leži u slojevitosti – u prožimanju različitih ideja i uticaja koji su se odrazili na arhitekturu.
“Glavna želja investitora je bila projektovanje novog objekta koji bi funkcionalno odgovorio savremenim standardima nastave. Takođe, postojala je potreba povećanja kapaciteta škole zbog tendencije povećanja broja đaka. Povećanje kapaciteta škole je bilo skoro duplo – umesto postojećih 8 učionica, novi objekat ima 15 i prima 229 đaka”, kažu autorski tim kojeg čini Danilo Grahovac, Ivana Mijailović i Jovanka Gojković.
Struktura koja je dozvolila da je Dunav preseče
Specifičnost ovog objekta leži u slojevitosti – u prožimanju različitih ideja i uticaja koji su se odrazili na arhitekturu. Ta slojevitost je uočljiva kako u formi i materijalizaciji, tako i u funkciji objekta.
Naime, kao i mnoga vojvođanska mesta, Belegiš ima sličan urbanizam. Na ravnoj topografiji ukrštaju se ortogonalne ulice, centar mesta predstavlja pozicija crkve, škole i pijace. Ono što sliku Belegiša razdvaja od slike ostalih sličnih mesta je blizina Dunava. U urbanizmu Belegiša jasno se čita dokle dopire uticaj Dunava – a to je do centar mesta, crkve i škole. Sa jedne strane centra mesta jasno se čitaju pravilne ulice i uticaj čoveka. Sa druge strane centra jasan je uticaj reke – ulice kreću da krivudaju i oponašaju reku, ulivaju se u nju i diktiraju okruženje.
“Novoprojektovani objekat škole predstavlja izgrađenu strukturu koja je dozvolila da je Dunav preseče. Na specifičnoj poziciji, škola ne zaustavlja uticaj reke nego ga propušta i omogućava da se on dalje širi. Dva dela objekta, presečena uticajem reke, spojena su stepenicama, na vrhu kojih se nazire reka.” – kažu autori.
Sva tri dela školskog kompleksa naglašena su drugačijom materijalizacijom fasade.
Škola, fiskulturna sala i svlačionice, međusobno su povezani ali njihova volumetrija jasno govori o njihovim različitostima. I u materijalizaciji fasade naglašene su različite volumetrije. Tako je na fasadi novoprojektovanog objekta škole primenjena fasadna opeka i fibercementne ploče, fasada postojećeg objekta fiskulturne sale je izrađena kao kontaktna, dok je volumen koji spaja ova dva objekta dobio materijalizaciju od lima.
Izazovan dijagonalan krov
Konstrukcija objekta je armirano-betonski skeletni sistem, dok su krovovi objekta kosi, dvovodni, formirani od čeličnih rožnjača na betonskim nosačima i pokriveni falcovanim limom. Glavni izazovi prilikom projektovanja i izvođenja ovog objekta upravo su bili vezani za krov.
Naime, krov iznad novoprojektovane škole je dvovodan ali dijagonalan. Ovakva forma krova se jasno sagledava iz unutrašnjih prostora, dok se na fasadi dinamika krova jedino naslućuje posmatrajući kosinu nazitka koja prati krov.
“Projektovanje i izvođenje ovakvog objekta je zahtevalo blisku saradnju projektanata svih struka, kao i izvođača radova.” – prisećaju se autori.
Povećanje kapaciteta škole je skoro duplo – umesto postojećih 8 učionica, novi objekat ima 15 i prima 229 đaka.
Novi objekat škole sastoji se iz prizemlja, sprata i potkrovlja. U prizemlju objekta nalaze se ulazni hol, četiri učionice, prostorija za produženi boravak, kancelarije zaposlenih i administracije, zbornica, distributivna kuhinja sa trpezarijom za đake i servisni sadržaji.
Na prvom spratu nalaze se sedam učionica od kojih je jedna kabinet za informatiku i pomoćne prostorije, dok se u potkrovlju nalaze još četiri učionice od kojih su dve ateljei, biblioteka i medijateka.
Postojeći objekti svlačionica i fiskulturne sale su zadržani i rekonstruisani. Sastoje se samo od prizemlja u kojem se nalaze svlačionice za đake, kabinet nastavnika fizičkog vaspitanja, pomoćne prostorije, ostave za opremu i sama fiskulturna sala.
Pandemijski izazovi
Prilikom projektovanja ovog objekta 2018. godine nije bilo naznake predstojeće svetske pandemije. Međutim, nova škola nudi mogućnost odgovora na pitanja koja tada nisu postojala.
“Formiranje manjih funkcionalnih celina u samom objektu može da bude korisno za uslove pandemije. Postoji čak sedam ulaza u objekat, od kojih je pet u novi objekat škole, što omogućava veliku fleksibilnost pri korišćenju objekta. Različiti delovi škole mogu zasebno da funkcionišu, što može da bude korisno u ovom periodu kada nam je smanjenje kontakata i ublažavanje pandemije od presudne važnosti.” – zaključuju arhitekte.
Grafički prilozi
Faktografija:
- naziv objekta: Osnovna škola „Vera Miščević“
- mesto: Belegiš, Stara Pazova
- investitor: Opštinska uprava opštine Stara Pazova
- autori projekta: Danilo Grahovac, Ivana Mijailović, Jovanka Gojković; Studio A&D architects
- godina projektovanja: 2018.
- godina izgradnje: 2021.
- površina: 3.145 m2
- spratnost: P+1+Pk
- izvođači: GPD ”Kej” d.o.o. Valjevo, Modulor d.o.o. Beograd
- fotografija: Boško Karanović
Kad ste već ovde…
dosta dobro 👌
Za promenu dobra skola. POhvala kolegama iz arhitektonskog tima!
Ovo je bas vrhunski. Svaka cast kolegama.
Liči na zatvor.
liči na zatvor
koji?
neki u Norveškoj?
Ne, nego novi u Pančevu. Identična arhitektura.
Moglo je da bude malo prikladnije, posebno taj Kjubrikovski hodnik je naporan pored tamne ograde.
Spolja izgleda previše strogo
Hodnik mi je top!
Bravo za Staru Pazovu 👏👏
da je srednja škola ok ali ovako boja opeke je suviše tamna i ozbiljna za osmogodišnju školu od nekih 10 učionica u malom belegišu i decu recimo prvog razreda. u srpskim školskim hodnicima ne postoje i dalje kasete za učenike i dalje nema tabli za poruke, kafeteriju za druženje i naravno nedostaju biljke, deluje kao dom zdravlja bez bolesnika ….. tužno