Spektakl prirode i arhitekture: Centar za klimatske promene na Grenlandu
Ovako izgleda centar za posetioce u surovom pejzažu ostrva okovanog ledom… kojeg je sve manje.
Čuveni danski arhitektonski studio Dorte Mandrup Arkitekter projektovao je konstruktivno složen i estetski veoma zanimljiv centar Ilulissat Icefjord, smešten 250 kilometara severno od Arktičkog kruga. U ovom objektu koji će funkcionisati kao istraživački, obrazovni i turistički centar, naučnici će istraživati uticaje klimatskih promena u ovom osetljivom regionu.
Arhitekte su želele da objekat izgleda otvoreno i lagano kako bi se posetioci osećali povezani s surovim okruženjem.
Arhitekte su projektovale zgradu kao uvijenu, trouglastu strukturu, sa prohodnim krovom sa kog se može posmatrati spektakularan krajolik okovan ledom… koji se svi više topi.
Naime, na Grenlandu se 2019. godine istopilo 523 milijarde tone leda i zbog toga je globalni nivo mora trajno porastao za 1,5 milimetara. Ovog leta, tačnije 30. jula 2021. na ovom ostrvu zabeleženo je 19,8C što je najviša temperatura ikada, piše Guardian.
Da li je kasno za promene? Nije, ako one krenu odmah, a ovaj centar za istraživanje klimatskih promena na Grenlandu je tu da napravi prvi korak.
Čelična konstrukcija za dobru arhitekturu
Cilj projekta bio je da objekat izgleda otvoreno i lagano, tako da se posetioci osećaju povezani s pejzažem.
„Centar Ilulissat Icefjord nudi utočište u dramatičnom pejzažu i ima za cilj da postane prirodno mesto za okupljanje sa kojeg možete iskusiti beskonačne, nadljudske razmere arktičke divljine, prelaz između tame i svetlosti, ponoćnog sunca i severnog svetla koji se igraju po nebu.“, kažu arhitekte za Dezeen.
U skladu sa funkcijom zgrade, konstrukcija je projektovana tako da ima minimalan uticaj na životnu sredinu. Kako bi se smanjila potreba za betonom, materijalom koji ima značajan ugljenični otisak, Mandrupov tim se odlučio za primenu čelične konstrukcije.
Lagane čelične grede efikasno pričvršćuju zgradu za kameniti teren, a istovremeno omogućavaju da se volumen objekta izdiže od tla tako da se kreira stanište za biljke i divlje životinje.
Formu zgrade generiše niz čeličnih rešetki koje se postepeno savijaju i rotiraju dok se širi kroz pejzaž. Ovo stvara neobičan uvijeni oblik koji sprečava nakupljanje snega na krovu. Ovo „uvrtanje“ omogućava pešacima neometan pristup tokom pešačkih lokalnih tura, kako bi mogli da uživaju u pogledu na glečer Kangia Icefjord.
Staklena fasada omogućuje posetiocima da dožive dramatične svetlosne efekte koje priroda pravi na Grenlandu.
Unutrašnji prostori su veoma prozračni zahvaljujući zastaklenju fasade sa svih strana objekta i nekoliko otvorenih terasa zaklonjenih ispod krova. Cilj je bio omogućiti posetiocima da dožive dramatične svetlosne efekte koje priroda pravi na Grenlandu.
„Na Grenlandu imate dnevno svetlo samo tokom leta. Zimi je veoma mračno, ali tu je refleksija snega sa zemlje. Leti je boja svetlosti vrlo različita, gde je sa jedne strane plavo svetlo, a sa druge crvenkasto.“ – kažu arhitekte.
Stigli prvi posetioci
Centar Ilulissat Icefjord nedavno je otvoren za javnost, a u okviru objekta nalaze se i izložbena galerija, bioskop, istraživački i obrazovni prostori, kao i kafić i prodavnica.
Danska investicija
Dorte Mandrup Arkitekter su svoj projekat za centar Ilulissat Icefjord prvi put prikazali 2016. godine, a zatim su promovisali projekat i na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2018. godine.
Projekat je finansiran od strane lokalne uprave i nacionalne Vlade, uz podršku danske filantropske fondacije Realdania. Podsetimo, Grenland je samoupravna autonomna teritorija pod suverenitetom Danskog kraljevstva.
Kad ste već ovde…
kako su neki ljudi sretni bože ?!
apsolutno!sama Skandinavija je pojam u kojem pravcu svijet treba da ide, nas da ne spominjemo jer to je kao neki paralelni univerzum.. na zalost
Skandinavija je pojam u kom pravcu sever treba da ide, a ne svet.
Kad vidim koliko dobrih, ma sta dobrih, savrsenih projekata npr. skola u Africi ima,
shvatim kako je dobra arhitektura osnov za svaki napredak. Sve prilagodjeno i odredjeno podnebljem; na istoku – npr Vijetnam isto ima sjajna resenja za njihovo, vlazno, toplo…
A kod nas, npr. trpamo (trpaju) svakakva neprimerena resenja objekata inspirisana svim stranama sveta, osim one koja je nama potrebna.
Nadje se izuzetaka, ne kazem, ali slabo se to oseti u moru trendova, koji su negde dobri , a kod nas samo domen kiceraja.
Ili da se posramis kada to neko gleda sa strane ili da se pokupis i odes da radis negde gde znaju sta gde treba da se turi.
simfonija dobrog