Ovaj most pruža bezbedan prelaz preko puta i ljudima i životinjama u isto vreme
Prelaz u San Antoniju je širok koliko je i dugačak da bi oposumi, zečevi i jeleni mogli da pređu auto-put zajedno sa pešacima a da jedni drugim ne smetaju.
Širom SAD prelazi za divlje životinje preko saobraćajnica, postali su sve prisutniji u infrastrukurnim projektima. Od velikih urbanih centara pa sve do udaljenih nacionalnih parkova, širom Severne Amerike prelazi za divlje životinje stekli su značajnu popularnost, imajući u vidu veliki uticaj na ublažavanje štetnih, kako ekoloških tako i ekonomskih efekata uzrokovanih sudarima automobila i životinja. Međutim, iako većina takvih mostova ima isključivu funkciju usmerenu na bezbednost životinja i vozača, ovaj projekat u San Antoniju otišao je korak dalje.
I za ljude i za životinje
Ono što je specifično za ovaj prelaz jeste njegova prilagođenost da u isto vreme mostom mogu prelaziti i divlje životinje i pešaci u isto vreme. Široke staze omogućavaju pešacima da prijatno i bezbedno pređu preko auto-puta, a isto tako pruža se dovoljno slobodnog prostora za kretanje oposuma, zečeva, jelena, kojota i ostalih divljih životinja koje nastanjuju ovo podneblje.
Ovaj most je jedan od za sada samo dva prelaza u Sjedinjenim Američkim Državama sa mešovitom namenom, odnosno predviđen za kretanje i životinja i ljudi, što je uslovljeno njegovom lokacijom u urbanom parku sa relativno velikom pešačkom cirkulacijom, piše Archpaper.
Kako bi se osiguralo da se i ljudi i životinje osećaju sigurno i ugodno na ovom mostu čak i kada istovremeno prelaze, most je širok gotovo koliko je i dugačk, odnosno 45,7 metara. Kako se za sada čini rezultati ukazuju na to da ovaj prelaz dobro funkcioniše, s obzirom na to da je dokumentovan prelazak nekoliko sisara preko mosta tokom ovog leta dok su na njemu bili i pešaci.
Most je širok gotovo koliko je i dugačak, što obezbeđuje dovoljno mesta da se na mestu nađu i ljudi i životinje.
Most je ispunjen lokalnim biljnim vrstama i uređen kroz estetiku koja je usmerena na prirodno okruženje parkova. Gorski lovori, kaktusi, kao i mnogobrojne druge biljne vrste navodnjavaju se kišnicom koja se prikuplja u podzemnoj cisterni zapremine skoro 1.000 kubika.
Na lokaciji postoje i dva manja objekta sa perforiranim zidovima koje su dizajnirali umetnici Ashley Mireles i Cade Bradshaw, a iz kojih se mogu posmatrati divlje životinje, a pritom je pruženo i malo hlada za odmor tokom kretanja preko mosta.
Iz perforiranih kućica može se posmatrati kako divlje životinje prelaze most.
Nedavno završen most nazvan Robert L.B. Tobin Land Bridge povezuje delove parka Phil Hardberger sa jedne strane i parka Wurzbach sa druge strane.
Projekat je razvijen od strane dizajnerskog kolektiva STIMSON, čije je sedište u Kembridžu, u saradnji sa firmom za pejzažnu arhitekturu iz San Antonija, Rialto Studio.
Kad ste već ovde…
da da sjajno!