Izlomljena kuća sa sjajnim vizurama ka obroncima Fruške gore

Ova kuća sa četiri otvorena pročelja osmišljena je tako da iz svake prostorije puca pogled na atraktivno vojvođansko okruženje.

Stanovanje u kući pruža daleko više mogućnosti, ugođaja i privatnosti nego život u stanu. Ali, groznica stanogradnje u Novom Sadu i drugim gradovima u Srbiji nepravedno je potisnula jednoporodično stanovanje u drugi plan. Više od decenije i po, ljudi kao da su zaboravili koliko dodatne vrednosti život u kući može da unese u njihovu svakodnevnicu.

Igrom nepredviđenih okolnosti, ova nepovoljna situacija se ipak preokrenula. Sve više porodica i ljudi želi da se iz gradske vreve preseli u neku mirnu i pitomu sredinu – što bliže prirodi. Najtraženije su kuće, vikendice i placevi oko Novog Sada i Beograda. Neki se sele trajno, a neki privremeno – u svoje vikendice. Nagli obrt u stambenim izborima posebno je uzeo maha u vreme pandemije i zaključavanja. Tada je potreba za sopstvenim dvorištem, prirodom i čistim vazduhom naglo dobila na velikom značaju.

Kuća na Fruškoj gori istaknut je primer dobre prakse koji na jednom mestu sabira sve kvalitete porodičnog doma na samom obodu gde se gradsko naselje u potpunosti razliva.

„Jedan od glavnih projektantskih izazova je bio povezivanje kuće sa okruženjem i otvaranje vizura ka prirodi, što je rezultovalo izlomljenim oblikom kuće“ – navode Modelart Arhitekti. Teorijska osnova i primena BIM metoda projektovanja učinili su ovu kuću posebnom i značajnom.

 Izazov je bio povezati kuću s okruženjem i ostvariti vizure ka Fruškoj gori, što je rezultovalo izlomljenim oblikom objekta.

Želja klijenata je bila da se osmisli, projektuje i izgradi porodični dom na parceli nepravilnog oblika. U pitanju je porodica koja je odlučila da se preseli iz grada u predgrađe. Odluka je pala na Frušku goru, kao prirodnom rezuervatu u neporednoj blizini Novog Sada. Klijenti su zahtevali da kuća, dvorište i krajolik budu povezani u skladnu i nerazdvojnu celinu.

„Prirodno okruženje je igralo važnu ulogu u oblikovanju kuće, iz čega je proistekla dinamična forma, sa karakterističnim pročeljima koja pružaju pogled na okolinu“ – ističu arhitekte za naš portal.

Pošto su se klijenti odlučili za gradnju kuće od temelja, to je arhitektama dalo odrešene ruke da kuću osmisle tako da se iskoriste sve prednosti nepravilne parcele.

„Postojeće stablo platana je bilo veoma snažan reper u pozicioniranju objekta. Cilj je bio da se stablo zadrži i da daje prirodni hlad, stvarajući mesto za okupljanje porodice i prijatelja“ – prisećaju se projektanti.

Dijalog s okruženjem

Klijenti su želeli da sačuvaju privatnost, uz istovremeno „otvaranje“ prema prirodnom okruženju. Zbog toga je kuća povučena u odnosu na ulicu i smeštena na središnjem delu parcele. Nepravilan oblik parcele je u velikoj meri uticao na poziciju i oblikovanje kuće.

Ključna ideja vodilja u koncipiranju kuće bio je dijalog s prirodnim okruženjem. Počevši od jednostavnog oblika arhetipske kuće, kroz nekoliko arhitektonskih „zahvata“, kuća zadobija otvorenu formu koja se prožima sa okruženjem preko otvorenih pročelja. Ova pročelja, orijentisana na različite strane, čine prelazni prostor između unutra i spolja, stvarajući scenografiju za svakodnevni život i ravnotežu između korisnika i okruženja.

Sedam kvaliteta kuće

Prepoznatljivost kuće nije slučajnost, već rezultat pažljivog promišljanja i primene teorije u praksi. Polazište u osmišljavanju i razradi kuće bila je knjiga „Arhitektura doma“, čiji je autor Ola Nilandar. Autor navodi sedam kvaliteta i prostornih atributa koji kuću čine dom. To su: pravci, ograđivanje, organizacija, kretanje, oblikovanje, osunčanost, materijalizacija i detalj. Kuća je koncipirana s ovim principima na umu.

Pravci određuju „uređenost“ i „usmerenost“ prostora. Prostorna organizacija kuće, kao i njena pozicija na parceli, proistekla je iz potrebe da se otvore vizure prema Fruškoj gori. Ove vizure određuju glavne linije koji se prenose na funkcionalni raspored i arhitektonsko oblikovanje kuće u punom smislu reči. U susticanju glavnih pravaca postavljene su žižne tačke orijentacije.

Ograđivanje se odnosi na stepenovanje privatnosti prostora kuće. Gledano sa ulice, kuća deluje zatvoreno i jednolično. Ipak, oblikovanjem kuće nagoveštava se dinamična forma, koja se u potpunosti sagledava iz privatnog prostora dvorišta, gde dominiraju velika otvorena pročelja i staklene površine. Na tim mestima se stvaraju natkriveni „međuprostori“ (neka vrsta lođa), gde počinje dijalog kuće i okoline.

Omotač kuće oblikovan je tako da je postignuta snažna suprotnost između sive opeke spolja i drvene obloge unutra.

Organizacija podrazumeva princip spajanja i razdvajanja. Ona je proistekla iz prethodnih prostornih atributa i iz programskih zahteva klijenata. Ključnu ulogu u povezivanju prostornih potcelina ima kretanje korisnika u prostoru (vertikalno i horizontalno), te stepenovanje ambijenata po dubini – od zatvorenih do otvorenih.

Oblikovanje je proisteklo iz motiva arhetipske kuće, postavljene podužno u pravcu duže linije parcele. Dodavanjem dva bočna ali istovetna elementa postavljena pod uglom u odnosu na glavni volumen, forma kuće je postala razigranija i otvorenija.

U vizuelnom smislu, na kući dominiraju četiri otvorena pročelja, naglašavajući funkcionalni raspored, ali i vezu korisnika i predela. Tu se očitava šesti prostorni atribut – osunčanost, koji se odnosi na prožimanje kuće i okruženja sagledano u odnosu na strane sveta, jutarnji i večernji ambijent.

Materijalizacija i detalj su važni aspekti kuće-doma, koji utiču na iskustvo korisnika u kući i formiranja njegovog ličnog identiteta. Omotač kuće oblikovan je tako da je postignuta snažna suprotnost između sive opeke spolja i drvene obloge sa unutrašnje strane. Kontrast između različitih materijala prenet je i na dizajn enterijera, gde su detalji od prirodnih materijala, poput drveta i opeke, iskorišćeni da prostoru daju dozu rustičnosti i fine grubosti.

Razigranost materijala

Kuća se svojim oblikom uklapa u oblikovni kod susedstva i prati „oblikovni kod“ svog istrađenog okruženja. To se pi osebno odnosi na motiv klasičnog dvovodnog krova, koji dominira na okolnim objektima. Krovni pokrivač je crep Wienerberger, model Figaro u antracit boji – koji kući daje prepoznatljivu oštrinu i ozbiljnost.

Završni sloj fasade su listele od opeke, proizvođača Ceramica Rondine. Fasada od listela daje kući tradicionalan, bezvremenski karakter, naglašavajući porodičnu toplinu i uklapajući se u lokalni kontekst vojvođanske ravnice. Fasadna stolarija je Elvial 6800, sa trostrukim staklom i koeficijentom U=0,6W/m2K.

Konstrukcija objekta je urađena u klasičnom masivnom zidanom sistemu . Fasadni zidovi od termo-blokova debljine 25cm, sa kamenom vunom debljine 15 cm. Temelj je armirano-betonski (trakasti). Međuspratna i krovna konstrukcija su od punih AB ploča debljine 20 cm.

Između objekta i terase sa bazenom izvedene su dilatacione spojnice. Na ovaj način, objekat i terasa funkcionišu kao dva odvojena statička sistema.

Kuća u BIM-u

Još jedan od izazova u projektovanju i izvođenju je bilo uskladiti funkcionalni raspored sa karakterističnom arhitekturom, terenom i zahtevanim urbanističko-tehničkim uslovima. Ali, uz pomoć BIM softvera i kompletnog modela u ArchiCAD-u, sve je bilo značajno lakše.

Pre početka gradnje urađen je detaljan BIM model, koji je konstantno dorađivan u skladu sa situacijom na gradilištu, uz stalan nadzor i korespodenciju sa izvođačima. Projekat enterijera je takođe urađen u istom BIM modelu, tako da su neusklađenosti i izmene prilikom izvođenja svedene na najmanju moguću meru.

Jedan od najvećih izazova tokom gradnje bilo je izvođenje oplate za pune armirano-betonske krovne ploče. Kose ploče su morale biti precizno izvedene, pod zadatim uglovima i presečnim tačkama. U izvođenju krovne konstrukcije presudnu ulogu je imao BIM model, koji je proceduru znatno ubrzao i olakšao.

Enterijer kuće čini neodvojivu celinu sa terasom i prirodom.

U prizemlju kuće nalaze se zajednički sadržajni. Enterijer kuće čini neodvojivu celinu sa terasom u prizemlju i lođama u potkrovlju. Sve sobe imaju lođe, sa pogledom na obronke Fruške gore. Sadržaji u prizemlju i potkrovlju organizovani su oko hodnika povezanih stepenicama.

„U enterijeru dominiraju svetli tonovi, što prostor čini otvorenim i prozračnim“ – navode arhitekte. Sa druge strane, detalji od prirodnih materijala, poput drveta i opeke, prostoru daju toplinu i osećaj „ušuškanosti“. Pažljivim uklapanjem različitih materijala, boja i tekstura, dobijen je udoban i komforan prostor. Nameštaj je po meri, uključujući kuhinjske elemente, plakare, komode itd.

Dobitna kombinacija

Tradicija izgradnje porodičnih kuća je stara  isto koliko i sama arhitektonska profesija. Ali, Kuća na Fruškoj gori uvodi nekoliko značajnih novina u našu sredinu u pogledu pristupa i izlaznih rezultata. Ona je rezultat uspešnog preklapanja arhitektonske teorije, primene BIM metodologija na gradilištu, autorskog umeća i veštine Modelart Arhitekata da prepoznaju želje klijenta i da za njih osmisle odgovarajući prostorni oblik bez obzira na nepovoljan oblik parcele.

Faktografija:

• naziv objekta: Kuća na Fruškoj gori
• mesto: Novi Sad (Vojvodina)
• autori: Modelart Arhitekti
• arhitektura: Dejan Mitov, Nebojša Petković i Krsto Radovanović
• enterijer: Jelena Mitov i Slobodan Ćirić
• godina projektovanja: 2020.
• godina izgradnje: 2020-2021.
• površina: 300 m²
• spratnost: P+Pk
• fotografije: Miloš Martinović

Fotogalerija:

Kada ste već ovde…

• Kuća godine 2020: Projekti na Avali i Staroj planini odneli pobedu