Staklene ograde: Kakve vrste postoje, kako se montiraju i koliko koštaju
Saznajte sve o pregradama koje neometaju poglede.
Staklene ograde postale su nezaoblizan arhitektonski detalj na stambenim i poslovnim objektima. Otvorenost balkona ili terase koja se ostvaruje kombinacijom metala i stakla povećava količinu prirodnog svetla unutar objekta i širinu pogleda, te na taj način doprinosi da se u tom prostoru čovek oseća prijatnije.
Staklo svojim prisustvom ne dominira, vrši svoju funkciju, te na taj način čini prostor savremenim. Ovaj tip ograda u objektu možemo sresti na balkonima, stepeništima, bazenima, ravnim krovovima i slično.
Vrste staklenih ograda
Razlikujemo kontinuirane i tačkaste staklene ograde.
Kontinuirane ograde sastoje se od segmenata stakla najčešće dužine 100-130cm i visine 100-110cm, između kojih se ostavlja prostor od 1cm, te od nosača odnosno podnog profila ograde. Podni profil se ugrađuje direktno na podlogu, s tim da u slučaju ako pod balkona ili terase ima pad prema ogradi, na nosivim profilima ostavljaju se mali otvori, te na taj način se sprečava da se atmosferska voda zadržava sa unutrašnje strane ograde. Ovaj detalj nije potrebno raditi ako se profil pričvršćuje za postojeći parapet balkona. Takođe, po želji kupca, na gornju stranu stakla mogu se ugraditi i rukohvati različitih dezena i boja.
Postoje kontinuirane i tačkaste staklene ograde koje nude različite mogućnosti korišćenja.
Kod tačkastih staklenih ograda između stakla i poda postoji otvor od par centimetara, a samo staklo pričvršćeno je tačkastim nosačima koji se kontinuirano na određenom razmaku raspoređuju duž linije ograde. Postoji mogućnost da se postavi čelični okvir ili samo stubovi, te unutar njih da se montira staklo ili da se ono pričvršćuje za podlogu nekim od tačkastih nosača.
Ako se koristi sistem sa spajder nosačima, na segmentima stakla se buše rupe u donjem dijelu i kroz njih se provlače nosači. Zbog rupa unutar stakla, preporuka je da se ono termički obradi kaljenjem.
Ograde sa spajder nosačima naročito su zastupljene na stepeništima sa složenom geometrijom.
Tipovi profila staklenih ograda
Različiti tipovi profila za različite montaže.
A staklo?
Ograde se izrađuju od laminiranog ili kaljeno-laminiranog stakla, debljine 10-20mm. Tehnološki procesi kaljenja i laminiranja daju staklu zadovoljavajuću čvrstoću na udare. U slučaju da dođe do pucanja, ovi tehnološki procesi obezbeđuju da se većina stakla zadrži na foliji između dva međusobno zalepljena stakla ili u krajnjem slučaju da se razbije u tupe komade koji ne uzrokuju posekotine.
Debljina stakla zavisi kako od visine ograde, tako i od namene objekta. Najčešća debljina na privatnim stambenim objektima je 16mm, dok se na nekim prometnim javnim objektima (tržni centri, galerije, bioskopi,…) može sresti i staklo debljine 20mm. Ako se ograda balkona radi kao kombinacija betona i stakla odnosno, ako profil postavljamo na betonski parapet, onda debljina može da ide i 12mm.
Boja stakla se bira po želji kupca. Najekonimičnija varijanta je bezbojno (flot) staklo, koje je ujedno i najzastupljenije. Stakla u boji proizvode se u više nijansi: tamna, bronza, siva, zelena ili plava. Vrlo retko možemo sresti na ogradama i reflektujuće (stopsol) staklo koje je zapravo flot staklo sa dodatkom sloja za refleksiju.
Prednosti i nedostaci
Prednosti staklenih ograda su elegantnost i otvorenost. Korisniku ne zaklanjaju pogled i samim tim doprinose da celokupan prostor oko njih izgleda veće. Stoga su vrlo zastupljene na atraktivnim lokacijama kao što su turistički objekti na moru, vidikovci, tržni centri i sl. Male su debljine (1-2cm), što na malim balkonima stambenih zgrada može značiti veliku prednost u odnosu na klasične betonske ograde koje svojom širinom idu i do 30cm.
Nedostatak staklenih ograda jeste održavanje. Naime, ovakav tip ograda zahteva redovno čišćenje, a u višim etažama spoljašnja strana nije uvek lako pristupačna. Takođe, ogrebotine na staklima su mnogo uočljivije nego na drugim materijalima.
Cena staklenih ograda
Proizvodnja, transport i montaža stakla vrlo je skup i precizan posao, što samim tim znatno povećava cenu ovog tipa ograde u odnosu na standardne.
Cena ovog proizvoda na našem tržištu kreće se u prosjeku 150-200 evra po metru dužnom, u zavisnosti od visine i tipa ograde.
Kad ste već ovde…
Ovoliko pogrešnih i nestručnih informacija na jednom mestu nisam pročitao do sad.
Većina stvari u gore navedenom tekstu nije tačna. O ceni od 150-200 evra/m1 nema svrhe ni diskutovati jer kvalitetnu ogradu nije moguće ugraditi za tu vrednost. To ne kažem ja nego standard DIN18008. Staklena ograda nije samo ukras na objektu nego i pozicija koja mora da zadovolji i sigurnost samog korisnika. Sigurnost nema alternativu.
Pa sve zavisi od zemlje u kojoj se ugradjuje. Cena u Bosni se krece oko 150-180€, u Srbiji je oko 200€, dok je u Hrvatskoj znatno skuplje
imali ko radi ovu ogradu u Beogradu, mislim na firmu koju daje garanciju za kvalitet?