Arhitektura u kosmosu: Predstavljeni studentski radovi za nove svetove
U prostorijama Astronomske opservatorije Beograd, 19. maja 2021. održana je promocija publikacije „Arhitektura: Istraživanje na prostornim granicama – Cosmos“ i otvorena izložba „COZMOS“.
Predstavljeni radovi studenata rezultat su višesemestralnog rada u studiju prof. dr Dragane Vasiljević Tomić na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na master akademskim studijama arhitekture temom novih, (ne)mogućih svetova studenti su bavili ispitivajući koja je to moguća arhitektura u selestijanom kontekstu, i to kroz Studio M03 A – Opticon (2018/19; ass. dr Dragana Ćirić), Studio M03 A – LUNAR MISSION 2070: Arhitektura u selestijalnom kontekstu (2019/20; saradnici: Milorad Pejanović, m.i.a., Kosta Dimitrijević, m.i.a.) zaključno sa studentima diplomcima na studiju Arhitektura: Istraživanje na prostornim granicama – Cosmos (2019/20; saradnici: Milorad Pejanović, m.i.a., Kosta Dimitrijević, m.i.a).
A kontekst je raznolik, od Meseca preko Venere, Neptuna, Marsa, gravitacione orbite do planete Sirijus.
Prvi put, kontekst u kome treba razvijati rešenja se ne nalazi na Zemlji, pa je tako (re)defininisan odnos arhitektura-predeo, konceptualizacijom i projektnim istraživanjem u datom kontektstu. A kontekst je raznolik, od Meseca preko Venere, Neptuna, Marsa, gravitacione orbite do planete Sirijus. Ideja se ne da osloniti na postojeće stanje, okolinu ili prošlost pa su studenti svoja uporišta tražili i nalazili u kinematografiji, literaturi, umetnosti ili u aktuelnim pitanjima naše stvarnosti koja i dalje muče naučni svet. Upravo to traganje potvrdilo je tezu o neophodnosti transdiscipliranog pristupa u stvaranju i razvijanju svesti o karakteristikama procesa projektovanja.
Gde je danas arhitekt u svetu?
I tema ovogodišnjeg venecijanskog bijenala „Kako ćemo živeti zajedno?“ podseća na potrebu sagledavanja problema današnjice, na hitnost rešenja i novih okvira u kojima će zajednička budućnost biti uspešnija i humanija. Tako nas i ovaj, apstraktan zadatak arhitekture o prostorima daleke budućnosti uči da razmišljamo unapred, praveći višedecenijske planove spremne da se sa svakom novom generacijom preispitiju i unapređuju. Zato je važno početi, iako na prvi pogled sve izmiče našim mogućnostima i prevazilazi, odnosno preispituje tradicionalne okvire arhitekture kao profesije. Gde je danas arhitekt u svetu? Arhitekta – inženjer – umetnik – filozof – stvaraoc, zaključićemo danas: jedan neodvojivi deo sadašnjice, kao i budućnosti o kojoj za sada samo maštamo i crtamo.
Arhitektura za nove svetove
Radovi dotiču teme poput sintetičkog raja, teorije kosmičkih struna, transporta resura na južnom Mesečevom polu, uzgajanje biljaka u svemiru, teleportacije, simultanog sagledavanja forme kroz sve talasne dužine elektromagnetskog spektra, entropije, svemirskog otpada, kolonizacije svemira, utopije svemirskih gradova ili pak, muzeja svemira na Avali. U naporima da se zakoni fizike razumeju, i da se o arhitekturi u međuplanetarnom sistemu ne misli samo kroz prizmu fikcije i potpuno nemogućeg stava, studentima je pomagao Nenad Milovanović, astrofizičar u Astronomskoj opservatoriji Beograd na čemu su oni neizmerno zahvalni.
Pored toga što je svojevrstan prilog pedesetoj godišnjici od prvog sletanja na Mesec, projekat COZMOS rezultat je beskompromisnog rada i vere u potencijal arhitektonskog stvaralaštva. Misliti izvan granica, misliti nemoguće, nisu nove teme u arhitektonskom obrazovanju, ali je svejedno važno govoriti o svakom sledećem koraku ka sagledavanju (mogućih) prostora i svetova. Svi oni zajedno čine integralni deo učenja i obrazovanja arhitekata; govore o rečima neobjašnjivoj suštini arhitekture, neodvojive od umetnosti i budućnosti.
Studenti
Studenti: Danijela Mirković, Darija Arsenijević, Dragana Ranđelović, Luka Mišić, Milena Arsić, Minja Mladenović, Milica Grujičić, Marija Kovačević, Nikola Živadinović, Nenad Stijović, Nikola Mitrović, Olja Popović, Sara Račić, Sara Stanković, Sofija Bjegović, Stefan Danilović, Teodora Vasić.
Autor članka: Danijela Mirković
