Paljeno drvo na fasadi: cena i način održavanja
Fasade od paljenog drveta mogu se montirati i na postojeće i na nove objekte kojima će dati prirodan, topao ali i upečatljiv izgled.
Trend fasada sa drvenim teksturama već je neko vreme prisutan u arhitekturi. Međutim, u poslednje vreme često se koriste zamenski materijali koji samo imitiraju teksturu drveta. Oni ne mogu da ponude sve benefite koje prirodno drvo nosi sa sobom. Sa gledišta borbe protiv klimatskih promena, drvena fasada preporučuje se uvek i svuda.
Naravno, prvo pomisao o primeni prirodnog materijala na fasadi jeste kako će se ona održavati. “Kako bi ovaj prirodni materijal imao dodatnu otpornost na uticaj vlage, sunca i insekata, drvo za fasade se obrađuje primenom tradicionalne japanske tehnike nagorevanja drveta i tako se dobija kvalitetan i trajan fasadni materijal”, kaže za naš portal Marko Veizović, asistent na Šumarskom fakultetu u Beogradu.
Montaža drvene fasade
Drvene fasade mogu se montirati i na postojeće objekte ali i na novu gradnju bilo da su u pitanju montažni ili zidani objekti. Fasade bi trebalo da se rade po tehnologiji ventilisanih fasada. Najbolje je da se drvene fasade postavljaju vertikalno, ali naravno moguće je postavljati i horizontalno, dijagonalno, sa ili bez razmaka.
Drvo na fasadi se postavlja na prethodno pripremljenu potkonstrukciju (od drveta, čelika ili aluminijuma), za koju se vezuje specijalnim nerđajućim vijcima.
Preporuka je da se fasada odigne od tla zbog vlage. Međutim, fasade od paljenog drveta Darkknot otpornije su od netretiranog drveta pa se fasada može spustiti i bliže zemlji. Ipak, kako ističe naš sagovornik, moraju se ispoštovati bitne stvari – drvo ne sme biti u stalnom kontaktu s vodom i mora biti omogućena cirkulacija vazduha kako bi se drvo sušilo.
Radi očuvanja boje, površinu fasade dovoljno je ponovo nauljiti na 5 ili 10 godina.
Darkknot fasada od paljenog drveta održava se jednostvno. Radi očuvanja boje, površinu fasade dovoljno je ponovo nauljiti na 5 ili 10 godina dok sa druge strane premazivanje drveta radi njegove zaštite gotovo da nije potrebno raditi.
Vremenski period kada je ponovo potrebno nauljiti zavisi od konkretnih uslova kojima je fasada izložena kao i od pigmentacije premaza koji se koristi (transparentni premazi se češće premazuju od netransparentnih).
Za Darkknot fasade daje se pet godina garancije na boju. Ovo znači da drvo može malo izbledeti, ali neće posiveti kao obično drvo koje je nauljeno transparentnim premazom ističe Veizović za naš portal.
Vrsta paljenog drveta za fasade
U Evropi se najčešće koriste sibirski ariš, smrča i bor pri čemu se za spoljašnje uslove najčešće preporučuje sibirski ariš zbog njegove prirodne visoke trajnosti. Tradicionalno, u Japanu se koristi drvo japanski čempres – Sugi drvo odakle i naziv Yakisugis (tehnika zaštite drveta nagorevanjem površine).
A požar?
Propisi za protivpožarnost kod nas važe za javne objekte i višespratnice. Broj spratova koji određuje da li objekat podleže zahtevima protivpožarnosti varira u zavisnosti od države.
Paljeno drvo je otpornije od običnog drveta na uticaj požara, ali kako bi ispunili zahteve za protivpožarnost na javnim objektima, i paljeno drvo je neophodno premazati specijalnim premazima koji dodatno povećavaju otpornost na vatru ovog materijala.
Cena drvenih fasada
U razgovoru sa Markom Veizovićem saznali smo da se cena materijala paljenog drveta za fasadu Darkknot kreće od 35 do 55 evra/m2.
Cena montaže značajno varira od konkretnih uslova i zahteva, i kreće se od 15 do 35 evra/m2. Troškovi potkonstrukcije i montaže ovog materijala nisu veći od istih troškova kod fasade od običnog drveta ili nekog drugog materijala.
Kad ste već ovde…
obožavam ovakve fasade, fantastično!
Odličan članak!
Interesantno. Ja nisam piroman, ali ima ih dosta koji sa lakoćom mogu da urade paljenu i fasadu i unutrašnji enterijer istovremeno. Kooperaciju moraju da daju i vatrogasci, koji počinju radove kad vlasnik odluči da je paljevina u željenom intezitetu. Osom toga, intetesuje me koji so to idioti, uključujući i ove koji su ushićeni ovakvim dizajnerskim idiotlukom!? Od prirodnog drveta i njegove prirodne lepote, prave zgarišta, tako da izgleda da stanuju na groblju ili u grobu! Za vašu informaciju, paljenje drveta je idiotizam smišljen za zaštitu brvnara, ili kako se sad zovu „Cabin“ i gde iseku pola šume za jednu prostoriju prčiju, gde se sami gužvaju, a kad im dođu žena i deca, oni odsede pola dana, i pobegnu u grad, jer nemaju gde da prespavaju! Za zaštitu drveta smišljen je sadolin (hemija). Ako imaš para, a za tako nešto imaš, kupiš skuplji eko sadolin. U ime toga imaš predivnu nekorisnu građevinu svetlu, u boji prirodnog drveta, koja se uklapa u okolinu. Drugi metod za izvedbu vaše „predivne“ spaljene „kulače“ je „spaljeno naselje“, što sa uspehomvrade za najkraće vreme urade i Rusi i Ameri pomoću Suhoja ili F-aviona nakrcanih napalm bombama! Mala falinka metode je što ima i spaljenog lj. Mesa! Toliko o vašem „predivnom“ dizajnu! „Obožavam ovakve fasade, fantastično!“
brate koliko je teško tvojoj koži? koliko nemaš pojma i koliko ti je politika raznela mozak da je to strašno? stari srbi su nekada radili pre 300 i više godina ovaj sistem aštite kuća, ovu tehniku stotinama godina rade šveđani, norvežani, danci, holanđani ,kanađani redovno svih ovih godina rade ovaj sistem zaštite drveta , amerikanci , a objekti izgledaju neverovatno i ti si našao da pričaš o lepoti drveta , sečenju šuma u jednom bednom ,jadnom srbistanu koji se guši od betona i u kom se reke zagađuju, potoci uništavaju, a ljude baš zabole? kakav sadolin, kancerogeni premaz koji su slovenci izmislili za trovanje ljudi, veze nemaš prijatelju! ovaj sistem je fascinantan koliko je prirodan,efektan i prelep! veliki pozdrav i svako dobro!