Kad već imamo dve ulice za istu ličnost, zašto ne bismo imali i dva spomenika za Stefana Lazarevića…
Vest da će Beograd dobiti novi spomenik despotu Stefanu Lazareviću, ali i samo rešenje, u mnogima je izazvala pomešana osećanja i reakcije. Naravno da je podizanje spomenika nekoj tako značajnoj ličnosti uvek dobrodošlo, ali je pre same konačne odluke valjalo neke stvari detaljnije istražiti, kako ne bi dolazilo do zabune i stručnih propusta. U ovom slučaju, lik i delo Despota Stefana će na dva načina biti duplirani u Beogradu.
I bulevar i ulica
U postpetoktobarskim godinama, kada cela država doživljava velike političke, ekonomske i sociološke promene, dolazi i do sveobuhvatnih promena naziva ulica u mnogim gradovima SR Jugoslavije, a ponajviše u Beogradu. Gotovo sve ličnosti Socijalističke Jugoslavije surovo su odbačene, kao da nikada nisu ni postojale (kao što su se i oni obračunavali sa svojim prethodnicima), a umesto njihovih imena, ulice su ponele nazive drugih događaja i istorijskih ličnosti iz perioda pre 1945. godine. Mnogi srpski vladari iz novije ili starije prošlosti konačno su dobili svoju ulicu, ali su se nekim gradskim rukovodiocima potkrale i greške.
Naime, ulica koja se zvala 29. novembra preimenovana je u Bulevar despota Stefana, a da se nije vodilo računa da ovaj srednjovekovni srpski vladar već uveliko ima svoju ulicu i to na Dorćolu – ulicu Visokog Stevana! Izgleda da ćemo imati sličnu situaciju i sa spomenikom ovog srednjovekovnog vladara.
Ulica 29. novembra preimenovana je u Bulevar despota Stefana, iako je ovaj srednjovekovni vladar već imao ulicu Visokog Stevana na Dorćolu.
Još prošle godine javnost je informisana da će ubrzo po izradi spomenika Stefanu Nemanji, Beograd dobiti čitav niz manjih spomenika, koji će biti raspoređeni na više mesta po centru grada. Jedan od spomenika koji je tada najavljen je i onaj u čast despotu Stefanu Lazareviću, vladaru u čije vreme je Beograd postao prestonica srpske despotovine. Pre koju nedelju u javnosti se pojavila informacija o autoru novog spomenika, koja je ispraćena slikama nove skulpture.
Mitrićev despot
Pre nego što napravimo osvrt na ovo novo ostvarenje, moramo podsetiti javnost na pravilo po kojem u jednom gradu može postojati samo jedan spomenik jednoj istorijskoj ličnosti (koje je već nekoliko puta prekršeno, najviše po pitanju Nikole Tesle), a da Despot Stefan već ima jedan javni spomenik. U pitanju je skulptura koju je izradio vajar Nebojša Mitrić i poklonio gradu Beogradu. Skulptura je nešto viša od prirodne visine čoveka (oko 320 cm), a postavljena je 1981. godine u prostoru Gornjeg grada Beogradske tvrđave, uz jednu od staza u blizini Despotove (Dizdareve) kule.
Sam autor krišom dovozi skulpturu i tokom noći je postavlja u blizini Despotove kule.
Jedan od glavnih problema, koji je možda uslovio i sadašnje dupliranje despotovog spomenika, jeste sam likovni izraz Mitrićevog spomenika. Kako kaže književnica Neda Kovačević u svojoj knjizi Beogradski spomenarnik, tadašnja stručna javnost je negativno ocenila ovaj spomenik i nije prihvatala da se on nađe u nekom javnom prostoru. Da bi ovo rešio, sam autor krišom, uz pomoć prijatelja iz Parking servisa, dovozi skulpturu i tokom noći je postavlja na današnju lokaciju. Od tada je prošlo tri decenije, skulptura nikada nije uklonjena, a nije ni dobila zvaničnu dozvolu za postavljanje. JP Beogradska tvrđava nije želela da snosi troškove uklanjanja, pa je prećutno dozvolila da spomenik ostane „na divlje“.
To je možda i razlog njene skrajnute pozicije, pa mnogi posetioci tvrđave i ne prođu pored nje, a najveći broj koji i prođe nije baš siguran koga skulptura predstavlja, dok ne pogleda natpis. Skulptura je veoma apstraktno predstavljena, sa svedenim, geometrizovanim detaljima, što odbija prosečnog posmatrača, a možda glavna zamerka odnosi se na odsustvo crta lica, pa mnogim prolaznicima lik deluje kao lutka.
Ukočeni ragbista?
Novi spomenik ima i nešto zajedničko sa starim, a to je da je i njega struka ocenila kao prosečno rešenje. Iako je autor spomenika akademik Svetomir Arsić-Basara (92), o kojem kolege sa polja istorije i teorije umetnosti imaju veoma pozitivno mišljenje, većina se slaže da vajar u slučaju spomenika despotu Stefanu nije ponudio svoj puni potencijal.
Figura despota Stefana je slične visine (oko 3m) kao postojeća skulptura na tvrđavi, a vladar je prikazan u konceptu koji odlično opisuje njegov život, sa mačem u desnoj i knjigom u levoj ruci. Međutim, kada pogledamo formu, proporcije i stav figure, možemo zaključiti da deluje ukočeno, gotovo dvodimenzionalno, sa isuviše izduženim nogama. Tu je i manji problem u detaljima, jer odeća ne asocira na onu u kojoj je prikazan despot na freskama, ali i koju bi mogli da pretpostavimo znajući kako je izgledala civilna ili vojna oprema, tj. oklop.
Ako smo u slučaju Stefana Nemanje, čija figura je usput daleko bolje rešena nego ova, imali problem jer ne postoje prikazi na freskama župana iz mlađih, vladarskih dana, kod despota Stefana to nije slučaj i gotovo da nema osobe koja uživo ili iz knjiga/interneta nije zapamtila njegov lik iz manastira Manasije, njegove zadužbine. Na internetu je neko već dao nadimak novom spomeniku, što je česta pojava za naše zgrade ili skulpture – „ragbista“.
Mač je odlično osmišljen i odgovara onom tipu hladnog oružja kakav se uveliko pojavljuje na ovim prostorima u 15. veku.
Ipak, ima i pozitivih mišljenja o spomeniku. Jedan od kolega istoričara je oduševljen što je autor vodio računa o nekim detaljima, pa je mač koji despot drži u ruci odlično osmišljen i odgovara onom tipu hladnog oružja kakav se uveliko pojavljuje na ovim prostorima u 15. veku.
Skulptura despota Stefana dosta se oslanja na poslednji ciklus našeg vajara akademika, koji je bio izložen 2019. godine u salonu Narodnog muzeja u Kikindi, gde je jedna od figura, izvedena u drvetu i metalu bio lik kneza Lazara (otac despota Stefana) čiji oklop ima dosta sličnosti sa ovim koji nosi figura despota Stefana.
Postavljanje 19. aprila
Skulptura će biti postavljena na skveru pored kojeg prolazi Bulevar despota Stefana, a ukrštaju se ulice Palmotićeva, Carigradska, Drinčićeva i Gundulićev venac, dok je svečano otvaranje zakazano za 19. april.
Ovo rešenje je inspirisalo čelnike grada Beograda, koji su doneli odluku da se Oktobarska nagrada preimenuje u Nagradu despota Stefana, a model koji je poslužio za figuru nagrade upravo je rešenje vajara Basare.
Bez javnog konkursa
Nije dovoljno jasno zašto je bez javnog konkursa odlučeno da rešenje akademika Svetislava Arsića-Basare bude odabrano za novi spomenik despotu Stefanu, ako znamo da je ista gradska uprava već prošle nedelje najavila postavljanje spomenika Dijani Budisavljević na prostoru savskog šetališta u Karađorđevoj ulici, za koji će najpre morati da se održi javno nadmetanje.
Kad ste već ovde…
Gospode, pomozi
„Nije dovoljno jasno zašto…“
-ma sve je nama ovde jasno sve, ne treba ni pitati…cutimo predugo 🙁 A kada se trgnemo i odreagujemo shvaticemo da je prekasno. Nije ovo ruzan san, nema radosnog budjenja. Fakat.