Važno je dobro dimenzionisati solarni sistem tako da se ne desi da se u godišnjem bilansu proizvede više nego što se potroši, jer tu razliku niko neće platiti.
Iako geografski položaj i godišnji broj sunčanih sati daju potencijal upotrebi solarne energije, u Srbiji su još uvek prilično retki krovovi privatnih kuća na kojima se mogu videti odsjaji solarnih panela. Uglavnom, u domaćinstvima koji imaju redovan priključak na distributivnu mrežu i troše nekoliko stotina kWh mesečno, ne razmišlja se o investiranju u solarne panele.
Druga su priča objekti bez pristupa mreži, industrijski objekti ili veća poljoprivredna gazdinstva koji su svakako upućeni na rešavanje pitanja snabdevanja električnom energijom. Kod njih ne bi trebalo da bude dileme kao kod ovih većinskih, malih potrošača.
Okrenite panele ka jugu
Za jednu prosečnu kuću solarni sistem je ozbiljna investicija i potrebno je dobro proučiti šta se tačno dobija i za koji novac. Trenutna situacija nikako ne ohrabruje, ali izgleda da će se mnoge stvari iskristalisati u skorijoj budućnosti. Da krenemo od opisa sistema.
Prvo, važno ja da postoji strana krova okrenuta prema jugu ili bar mogućnost montaže posebnih nosača koji bi panele usmerili prema najjačem izvoru sunčeve svetlosti. Solarni paneli se montiraju sa spoljne strane krova, skoro bez ikakve potrebe ulaska u objekat, na horizontalno položene aluminijumske nosače koji su posebnim, veoma praktičnim spojnicama fiksirane ispod crepova za noseće grede krova.
Paneli proizvode električnu energiju jednosmernog napona 12V. Da bi ta energija bila upotrebljiva u domaćinstvu potrebno je napon transformisati na 220V AC. Taj posao obavlja invertor, najskuplji uređaj u celom sistemu. Invertor se ugrađuje, uglavnom na zid negde u blizini glavnog razvodnog ormara.
Smart metar usmerava tok energije u zavisnosti od trenutne proizvodnje i potrošnje.
Najzanimljiviji uređaj je svakako Smart metar koji praktično usmerava tok energije u zavisnosti od trenutne proizvodnje i potrošnje. On održava energetski balans celog sistema. Znači, ukoliko je proizvodnja solarnog sistema npr. 3kW, a potrošnja u domaćinstvu 3,3kW, Smart metar “propušta iz mreže” 0,3kW. Energija može da teče u svim smerovima. Sve se ovo može lepo slikovito pratiti preko veb portala ili aplikacije za mobilne telefone.
Video prikaz aplikacije za telefon sa kojom se prati šta se dešava sa sistemom
Postanite svesni prirode svoje potrošnje
Potpuni prikaz proizvodnje i potrošnje u toku dana i istorijski podaci za mesec i godinu pomažu da čovek prvo postane svestan prirode svoje potrošnje, a potom i da rad uređaja u domaćinstvu organizuje tako da se potrošnja optimizuje. Ovo je ključna stvar! U objektima koji imaju priključak na mrežu (on-grid) ne isplati se ugradnja akumulatora koji bi skladištili višak proizvedene energije. Odnos cene baterija i njihov vek trajanja je takav da će mu proći životni vek pre nego što se isplati kroz uštedu na računu za struju. Znači da ono što paneli proizvedu, potrebno je direktno trošiti sa što većim stepenom iskorišćenja. U praksi to bi značilo uključivati najveće potrošače u toku najjačeg sunčevog zračenja da bi se ostvarila što veća ušteda. Realno, to nije uvek izvodljivo, pa se ponekad dešava da se veliki deo proizvedene energije jednostavno “baci”, a ponekad da se sva energija potrebna za domaćinstvo uzima iz mreže.
Uključujte najveće potrošače u toku najjačeg sunčevog zračenja da bi se ostvarila što veća ušteda.
Optimalno bi bilo višak energije davati mreži, odnosno na neki način “skladištiti” je u mreži kada imamo najveću proizvodnju, da bi je kasnije mogli “uzeti” kada imamo povećanu potrošnju.
Obračun tarife i podvlačenje crte
Od zakonskog rešenja kako će se obračunavati ova energija predata mreži, zavisi kompletna priča isplativosti investiranja u solarne panele (za male proizvođače-potrošače tzv. Prosumere). Postoji nekoliko mogućnosti. Najnepovoljnija je da elektrodistribucija obračunava isporučenu EE po jednoj, redovnoj tarifi, a EE preuzetu kao višak solarnog sistema, po nekoj nižoj, recimo onoj koju odrede kao njihovu cenu proizvodnje jednog kWh.
Druga opcija bi bila da tarife idu u odnosu 1:1 i da mali proizvođač može nešto i da zaradi ako mreži isporuči višak EE. Međutim, nije realno očekivati da bi distribucija pristala da plaća nešto svojim klijentima, tako da se u mnogim evropskim zemljama došlo do rešenja obračunavanja godišnjeg (ili polugodišnjeg) bilansa potrošena-isporučena EE, i na osnovu toga se onda formira ono što zovemo “račun za struju”. Znači, u letnjim mesecima mali proizvođač višak predaje mreži, u zimskim troši, a na kraju godine se “podvlači crta” i obračunava koliko je kWh uzeo iz mreže više nego što je dao, i to je ono jedino što plaća.
Važno je dobro dimenzionisati solarni sistem tako da se ne desi da se u godišnjem bilansu proizvede više nego što se potroši.
Ovakvim rešenjem bi trebali da budu zadovoljni i elektrodistribucija i potrošač. Naravno, prilikom planiranja važno je veoma dobro dimenzionisati solarni sistem tako da se ne desi da se u godišnjem bilansu proizvede više nego što se potroši, jer tu razliku niko neće platiti.
U odgovor na pitanje o isplativosti ovakvih sistema, osim načina obračuna kWh predatih mreži, ulaze i podsticaji države u vidu subvencija i nepovratnih kredita, ali oni su se do sada najčešće odnosili na pravna lica, odnosno na one sa korporativnim ugovorima za otkup EE.
Ekološki aspekt
Postoje ljudi koji imaju razvijenu svest prema očuvanju životne sredine i spremni su da ulože novac u nešto što im možda neće doneti neku korist kao investicija, ali će doprineti zaštiti prirode, odnosno kako se to danas svodi – smanjenu emisije CO2. I kod njih takođe postoje dileme oko solarnih panela. Na primer, da li je sam proces proizvodnje panela u nekoj dalekoj kineskoj fabrici emitovao CO2 ili nešto drugo štetno u atmosferu, i time ugrozio prirodu možda čak i više nego što bi jedna elektrana proizvodnjom nekoliko stotina kWh? Takođe, postavlja se pitanje odlaganja panela kada im prođe rok trajanja, koliko to ugrožava životnu sredinu?
Kao jedna od dobrobiti posedovanja solarnih sistema, mogla bi se uračunati i određena nezavisnost domaćinstva od funckionisanja javnog distributivnog sistema, koji u slučaju nekih većih turbulencija i problema može da ograniči ili prekine isporuke EE.
Kao što vidimo konačan odgovor na sva ova pitanja – ekonomske isplativosti i ekološke svrsishodnosti, treba da da država kroz svoje zakone i propise. Pošto je jasno da bez sistemske podrške solarnim sistemima među malim potrošačima, oni će dalje biti rezervisani samo za entuzijaste, nadamo se da će Zakon o obnovljivim izvorima energije koji je u procedure doneti rešenja koja bi ohrabrila veći broj građana da investiraju u ovu tehnologiju.
Kad ste već ovde…
Koliko je solarnih grejanje za kuce od 240 m2