Tipske kuće za zemljotresom devastiranu Baniju
Stručnjaci Arhitektonskog fakulteta u Zagrebu napravili su projekte dvadesetak tipova i šezdesetak podtipova modularnih montažnih kuća.
Ministarstvo prostornog uređenja, građevinarstva i državne imovine Hrvatske priprema raspisivanje konkursa za izvođače zamenskih kuća u Sisačko-moslavačkoj i Karlovačkoj županiji. Za taj poduhvat interes je pokazalo više kompanija koje proizvode tipske kuće ili elemente, na zavidnoj tehnološkom nivou.
Sa željom da se takvi proizvodi poboljšaju u prostorno-oblikovnom smislu i usklade sa zahtevnim propisima, nastavnici Arhitektonskog fakulteta u Zagrebu u kratkom roku isprojektovali su više tipskih modularnih montažnih kuća koji su objedinjeni u ambicioznu publikaciju „Projekti tipskih kuća za obnovu nakon potresa„.
Montažna gradnja
Od kobnog potresa 29. decembra 2020. koji je zadesio područje Sisačko-moslavačke županije, kao i niza naknadnih udara koji još uvek ne prestaju, zagrebački Arhitektonski fakultet aktivan je u uključivanju u pomoć teško nastradalim krajevima.
– Svesni nedostatka vremena i brzine kojom treba rešavati probleme na terenu, odlučili smo da predložimo izradu različitih tipova porodičnih kuća s posebnim fokusom na lagane, polumontažne i montažne kuće od laganih materijala. Istovremeno, u svim tipovima kuća predložena lagana konstrukcija može se zameniti klasičnom i monolitnom konstrukcijom od opeke i betona, tj. mokrom i sporom gradnjom, a da se kuće gotovo ne menjaju u osnovi i oblikovanju – rekao je Bojan Baletić, dekan AF za Jutarnji list.
Na laganim temeljima
Svi ponuđeni tipovi kuća osmišljeni su za radioničku-fabričku proizvodnju u delovima i montažu na gradilištima. Svi projekti koriste drvenu, metalnu ili kombinovanu konstrukciju. Mogu se izvoditi na laganim temeljima – pilotima ili temeljnim pločama. Pritom, koriste obnovljive izvore energije.
Sve predložene kuće uzimaju u obzir karakteristike tradicionalne arhitekture, ali ne u banalnom smislu ponavljanja oblika, već u smislu kreativne interpretacije lokalnog načina života. Nastavnici-projektanti bili su vrlo dobro upoznati s istorijom arhitekture ovog kraja jer su ih opisali stručnjaci Aleksandar Freudenreich, Davor Salopek i Jasenka Kranjčević.
Namera je da se arhitekti prepoznaju kao nezaobilazni učesnici obnove potresom devastiranih prostora.
Publikacija „Projekti tipskih kuća za obnovu nakon potresa“ ima za cilj pozicionirati struku (arhitekte) na mesto koje zaslužuje, odnosno ukazati na nužnost kvalitetne i funkcionalne organizacije prostora te adekvatnog oblikovanja. Nadalje, namera je da se arhitekti prepoznaju kao nezaobilazni učesnici obnove bez kojih nije moguće zamisliti niti sprovesti obnovu potresom devastiranih prostora. Kriterijume odabira projektanata i izvođača kao i dodele zamenskih objekata nadležno Ministarstvo će tek odrediti. U tom procesu Arhitektonski fakultet kao i Hrvatska komora arhitekata su partneri i savetnici u projektovanju i izvođenju.
Veliki odziv profesora
Projekt su inicirali teoretičarka arhitekture, profesorica Karin Šerman i dekan fakulteta profesor Bojan Baletić, a odazvali su se projektima i problemskim tekstovima: docent Mateo Biluš, profesorica Alenka Delić (+ Davor Delić), docentica Vjera Bakić (+ Matthias Kulstrunk), profesorica Ivana Ergić, profesorica Sanja Filep (+ sur. Ana Konsuo, Tin Pugelnik Stipeč), profesor Tin Sven Franić, asistentica Jana Horvat, docent Rene Lisac, profesor Mladen Jošić (+ Minja Jošić), docent Luka Korlaet, v.pred. Dunja Mandić, profesor Ljubomir Miščević (+ Mark Miščević), docentica Lea Pelivan (+ Studio UP), profesor Ivica Plavec, docentica Zorana Protić, profesor Branimir Rajčić, asistentica Tamara Relić, profesor Vanja Rister, profesorica Karin Šerman, profesor Krunoslav Šmit (+ Nataša Ivanišević, Katarina Kozlović, Ivan Matorić), pred. Darko Užarević, profesor Zoran Veršić, docent Nino Virag. Prostorne prikaze izradio je David Penzar, a oblikovanje i prijelom knjige potpisuju Filip Ivaniček, student diplomskog studija, i Ana Krapec.
Fotogalerija
