Šta jedan javni prostor čini dobrim?

Veliki javni prostori su mesta okupljanja, druženja, održavanja ekonomskih, društvenih i zabavnih programa, te je od velikog značaja uspešnost njihovog prostornog planiranja.

Kada javni prostori dobro funkcionišu oni će služiti kao pozornica za organizovanje života građana. Ali šta je to što dovodi do situacije da su neka mesta uspešna a neka ne? Project for Public Spaces definiše ovu problematiku kroz sledeće kategorije: pristupačnost i povezanost, udobnost i „slika“ koju stvara, upotrebljivost i aktivnosti, kao i društvenost.

Zamislite da se u središtu kruga (na slici ispod) nalazi poznato vam igralište, trg ili plato iz vašeg komšiluka. Kroz ove četiri kategorije može se sprovesti niz pitanja koja će na kraju jasno definisati uspešnost tog javnog prostora.

Pristupačnost i povezanost

O dostupnosti jednog javnog prostora može se govoriti na osnovu njegove povezanosti  sa okolinom, kako u fizičkom tako i u vizuelnom smislu. Do uspešno organizovanog javnog prostora se lako dolazi i kroz njega isto tako prolazi, a pritom je i vidljiv i izdaleka i sa male udaljenosti. Takođe, bitno je i kako su organizovani obodni delovi prostora, kao i kako je organizovan okolni parking i da li je dobar pristup javnom prevozu, piše ArchDaily.

Pitanja koja bi trebalo uzeti u obzir kada se govori o pristupačnosti i povezanosti su:

• Možete li da vidite prostor iz daljine i da li je njegova unutrašnjost vidljiva spolja?
• Da li postoji dobra veza između prostora i okolnih objekata ili je okužen samo praznim zidovima?
• Da li stanovnici susednih zgrada koriste prostor? Mogu li ljudi lagano doći peške do predmetnog javnog prostora? Na primer, da li moraju da trče između auta u pokretu da bi došli do njega?
• Da li trotoari vode od i do susednih područja?
• Da li je prostor prilagođen ljudima s posebnim potrebama?
• Da li staze kroz prostor zapravo i vode to ciljane tačke kretanja?
• Da li ljudi mogu da koriste razne vrste prevoza (autobus, automobil, voz, bicikl i sl.) da bi došli do javnog prostora?
• Da li su stajališta javnog prevoza smeštena u blizini odredišta u vidu objekta poput biblioteke i pošte ili ulaza u park i slično?

Udobnost i „slika“ koju stvara

Da li je prostor udoban korisnicima i da li se pozitivno predstavlja, odnosno da li daje dobru sliku o sebi, od ključnog je značaja za njegovu uspešnost. Pod udobnošću podrazumeva se sigurnost korisnika, čistoća, kao i dostupnost mesta za sedenje.

Pitanja koja definišu komfor mesta i njegovu „sliku“:

• Da li mesto ostavlja dobar prvi utisak?
• Ima li više žena ili muškaraca?
• Ima li dovoljno mesta za sedenje?
• Da li su prostor za sedenje pogodno organizovani i da li ljudi imaju izbor mesta za sedenje, kako u hladovini tako i na suncu?
• Da li su prostori čisti i bez smeća?
• Ko je odgovoran za održavanje i na koji način se sprovodi održavanje i kada?
• Da li taj prostor uliva sigurnost? Da li je prisutno obezbeđenje i ako jeste na koji način rade i kada su na dužnosti?
• Da li se ljudi slikaju na tom mestu i da li je postupno mnogo mogućnosti za fotografisanje?
• Da li vozila dominiraju prostorom u odnosu na pešake ili ih sprečavaju da lagano dođu do prostora?

Upotrebljivost i aktivnosti

Aktivnosti su osnovni gradivni element mesta. Opcija da ljudi mogu nešto da rade na određenoj lokaciji pruža dodatni razlog ljudima da dođu na neko mesto i ponovo se vrate.

Principi koje bi trebalo imati na umu prilikom procene upotrebljivosti i aktivizacije nekog mesta:

• Što više aktivnosti koje traju što duže u kojima ljudi imaju priliku da učestvuju.
• Potrebno je da postoji dobra ravnoteža između muškaraca i žena.
• Poželjno je da ljudi različitog uzrasta korite prostor. Na primer, penzioneri i ljudi sa malom decom mogu da koriste prostor u toku dana, kada je većina ostalih ljudi na poslu.
• Prostor bi trebalo da se koristi tokom celog dana.
• Prostor koji je pogodan i za korišćenje pojedinaca kao i za grupe ljudi bolji je od prostora koji je usmeren samo na pojedince, jer se na ovaj način stvara mesto za okupljanje i druženje prijatelja, pa je atmosfera veselija i zabavnija.

Poželjno je da ljudi različitog uzrasta koriste prostor. Na primer, penzioneri i deca danju, kada je većina ljudi na poslu.

Poslednja odrednica uspeha jednog javnog prostora je i efikasnost upravljanja tim mestom.

Pitanja koja definišu ovu kategoriju su:

• Da li ljudi koriste prostor ili je prazan?
• Da li ga koriste ljudi različite starosti?
• Da li su ljudi u tom prostoru u grupama?
• Koliko različitih vrsta aktivnosti se dešava (da li ljudi na ovom mestu šetaju, jedu, igraju šah, bejzbol ili se opuštaju i čitaju)?
• Koji se delovi prostora koriste, a koji ne?
• Postoji li izbor obavljanja različitih aktivnosti?
• Da li je prisutan nadzor nad prostorom ili možete da utvrdite da je neko zadužen za prostor?

Društvenost

Ovu karakteristiku je teško postići, ali kada se jednom uspostavi to postaje nepogrešiva pogodnost za uspešnost jednog javnog prostora.

Pitanja vezana za društvenost, odnosno socijalizaciju koje mesto pruža:

• Da li je ovo mesto koje biste izabrali za susret sa prijateljima? Da li se drugi ljudi sastaju ovde sa prijateljima ili na ovim mestima slučajno nailaze na njih?
• Da li su ljudi na predmetnom mestu u grupama? Da li razgovaraju jedni sa drugima?
• Čini li vam se da se ljudi koji su u kontaktu prepoznaju po liku ili se oslovljavaju imenima?
• Da li ljudi dovode svoje prijatelje ili rođake da vide mesto ili im s ponosom ukazuju na neke od njegovih karakteristika?
• Da li se ljudi smeškaju? Da li ljudi uspostavljaju međusobno kontakt očima kada su na ovom mestu?
• Da li ljudi redovno koriste ovaj javni prostor i to po sopstvenom izboru i želji?
• Da li se starosna i etnička kombinacija generalno reflektuje na prostor?
• Da li ljudi imaju tendenciju da pokupe smeće na ovom mestu kada ga uoče?

Zvuči komplikovano, ali ako se zaista pogleda malo dublje u ovu problematiku, pitanja koja se ovde nameću su savim jednostavna i logična. Takvi bi trebalo da budu i javni prostori!

Kad ste već ovde…

• More arhitekte, ne orite trgove. More građani, ne gazite projekte