Srećni gradovi: Drugačiji pristup urbanizmu
Nove teme u domaćoj planerskoj praksi obuhvataju primenu rešenja inspirisana prirodom, ekološkog inženjerstva i uključivanja građana u urbanističko planiranje.
Prošle nedelje održana je prva radionica međunarodnog projekta euPOLIS, koji ima za cilj implementaciju nove metodologije urbanističkog planiranja uz participaciju građana i primenu rešenja inspirisanih prirodom. To je bio prvi korak ka formiranju lokalne stručne zajednice koja će u tokom četvorogodišnjeg trajanja projekta sarađivati na implementaciji i lokalizaciji euPOLIS-a. U sklopu prve radionice, organizatori i njihovi saradnici na projektu predstavili su neke od tema koje projekat obuhvata sa ciljem stvaranja „srećnog grada“.
Nove teme u domaćoj planerskoj praksi obuhvataju prvenstveno oblasti održivog razvoja, među kojima su primena Nature-based Solutions (NBS – rešenja inspirisana prirodom) i ekološkog inženjerstva u planiranju. Prema rečima profesora Maksimovića, ovaj način planiranja unapredio bi planove sa sredine prošlog veka, upravo kroz uvođenje novih tehnologija poput onih koje se tiču prerade otpadnih voda, ali i integracije ekoloških i tehnoloških procesa u dizajn javnih prostora.
Primena ovakvih rešenja trebalo bi da doprinese javnom zdravlju i blagostanju građana.
Primena ovakvih rešenja trebalo bi da doprinese javnom zdravlju i blagostanju građana, što je u ovom trenutku naročito aktuelna tema. Kada se govori o opštem blagostanju, ispred udruženja ŽAD – Žensko arhitektonsko društvo, o rodno senzitivnom planiranju govorila je profesorka Eva Vaništa Lazarević, koja je ukazala na mehanizme planiranja kada se u proces uključe i problemi pojedinih društvenih grupa. Razmatranja izneta u ovom delu radionice rezultat su ankete sprovedene u okviru projekta Gradove građankama.
Demo lokacije
Poligoni, odnosno „demo lokacije“ za implementaciju euPOLIS projekta su Linijski park i Park Ušće, koji su već neko vreme u žiži javnosti. Osim samih lokacija obuhvaćenih planskom dokumentacijom, projekat euPOLIS ispituje i zone uticaja na širi deo grada, pa se tako za izazove u planiranju moraju uzeti u obzir i problemi i potencijali zona oko „demo lokacija“.
Među stručnjacima, institucijama i organizacijama, učešće u radionici su uzeli i predstavnici projekta Terrifica – Centra za promociju nauke, kao i Urbanističkog zavoda u Beogradu, koji je već izradio nacrt Plana detaljne regulacije Linijskog parka. Lokacija Linijskog parka je predmetna lokacija i za realizaciju projekta Clever Cities, pa su u sklopu radionice predstavljeni i participativni i dizajnerski modeli korišćeni u dosadašnjim fazama ovog projekta, korisni za umrežavanje sa projektom euPOLIS.
Interaktivni deo radionice omogućio je prisutnim stručnjacima da podele svoja mišljenja i iskustva.
Tendencije ka participaciji u okviru projekta bile su primetne već i u sklopu radionice, koja je imala i interaktivni deo u kome su učesnici mogli da se izjasne o svojoj želji za učešćem u projektu, ali i najčešćim participativnim modelima sa kojima su imali iskustva. Interaktivni deo radionice omogućio je prisutnim stručnjacima da podele svoja mišljenja i iskustva vezana za planersku praksu i predmetne lokacije, pa je tako još jednom otvoreno pitanje raseljavanja romske populacije sa prostora Linijskog parka, što je ovog puta imalo veći odjek od slova na papiru, odnosno ekranu.
O euPolisu
Međunarodni euPOLIS tim čine institucije i organizacije iz Poljske, Danske, Grčke, Velike Britanije, Austrije, Nemačke, Švajcarske, Kolumbije, Kine, Italije, Kipra i Srbije, dok su poligoni za realizaciju prepoznati u Beogradu, Pireju, Lođu i Gladsaksu. Organizacije i institucije koje su projekat donele kod nas su organizacija „Mikser“, Građevinski fakultet u Beogradu i profesor Čedo Maksimović sa Imperijal Koledža u Londonu.
Kad ste već ovde…
„Rodno senzitivno planiranje”?
dokon pop i tele krsti