Projektantske utakmice: Naši fudbaleri u svetu arhitekture i dizajna

Kada je okačio kopačke o klin, bivši fudbaler Partizana i reprezentativac Srbije i Crne Gore završava fakultet i otvara dizajnerski studio. I nije jedini fudbaler koji je prešao u svet enterijera, arhitekture i investicija.

Skorašnji neuspeh Fudbalske reprezentacije Srbije da se plasira na Evropsko prvenstvo doveo je u pitanje planove za izgradnju nacionalnog fudbalskog stadiona. Realno, zašto bi iko dolazio na moderan stadion, čiji projekat i izgradnja vrede više miliona evra, kada ti isti fudbaleri nisu umešni da se čak ni kvalifikuju za evropsku ili svetsku fudbalsku smotru.

Međutim, sudbina aktuelnih fudbalera nije nimalo neozbiljnija od fudbalera koji su, nakon postignutih uspeha i završene fudbalske karijere, morali da nastave sa daljom poslovnom karijerom. To što se postizali golove, u prestižnim klupskim šampionatima osvajali trofeje, ne mora da znači da ćete od 35. godine da budete i dalje uspešni na nekom narednom poslu.

Bivši fudbaleri se često odlučuju za trenersku karijeru ili za savetodavne funkcije unutar nekog kluba, a oni koji ne žele više da imaju veze sa sportom, obično otvore neki kafić, restoran ili noćni klub, od kojeg jednu ili više decenija imaju solidne prihode. Naravno, svi ovi poslovi nemaju uvek uspeha, jer biti dobar golgeter nije isto što i biti dobar trener ili menadžer. Zato se u poslednje vreme sve više njih odlučuje za ulazak u svet nekretnina, jer ulagati u izgradnju stambeno-poslovnog prostora ne može biti pogrešno. Naravno, ako znate gde da zidate, u kakvom kvalitetu i naravno – kome da prodate.

Prvi među njima se istakao sadašnji trener Crvene Zvezde i bivši reprezentativac, Dejan Stanković.

Sigurno se sećate teksta o Parižankama, zgradama koje u poslednjih deset i više godina užurbano niču po Vračaru, Dorćolu i drugim delovima starog beogradskog jezgra. Možda je trenutak da im ponovo posvetimo malo pažnje, ali zbog njihovog drugog nadimka – Fudbalerke. Ovaj drugi nadimak nisu dobile zbog svog (pseudo) stilskog izraza, već zato što iza kompanija koje investiraju i izvode ove objekte sve češće stoji poneki fudbaler.

Prvi među njima se istakao sadašnji trener Crvene Zvezde i bivši reprezentativac, Dejan Stanković. Iako je njegova zgrada, podignuta pre koju godinu tik iza Hrama Svetog Save jedna tipična Parižanka, primetili smo da njegovi klijenti mnogo više vole tu vrstu luksuza i života u kitnjastim zgradama, nego u objektima koji su projektovani u nekoj savremenoj arhitekturi. Kako je potražnja velika, Dejan Stanković je nastavio da investira, ovaj put u zgradu u Kursulinoj ulici, koja će biti takođe Parižanka, sa još ekskluzivnijim enterijerima i pratećim sadržajem u vidu privatnog spa centra.

I za kraj, napravićemo i kraći osvrt na jedan još dublji i kvalitetniji spoj fudbala i arhitekture, ostvaren u jednom bivšem fudbaleru Partizana i reprezentativcu Srbije i Crne Gore.

Kada je „okačio kopačke o klin“ vraća se u Kijev, gde je igrao za Dinamo, i tamo završava Arhitektonski fakultet.

Fudbalere često vezuju za nekoliko stereotipa – da su niski i da nisu preterano obrazovani. Ako je prva osobina neminovnost za 90% fudbalera zbog prirode sporta kojim se bave (kao što su košarkaši u istom procentu jako visoki), onda ovaj drugi stereotip može da se razbije, što je više njih u poslednjih par decenija sa uspehom pokazalo. Među njima je i Goran Gavrančić, koji je završio Arhitektonsko tehničku školu u Beogradu, a pored crtaće table i lenjira glavaša nosio je i sportsku torbu sa opremom i kopačkama, kako bi pre ili posle škole išao na fudbalske treninge. Nakon završene srednje škole u potpunosti se posvećuje fudbalskoj karijeri, igra za Partizan, reprezentaciju, nekoliko stranih klubova, ali za sve to vreme nije odustao od svog sna – da postane arhitekta.

Do poslednjeg detalja

I zaista, kada je „okačio kopačke o klin“ vraća se u Kijev, za koji ga vezuju najznačajniji fudbalski uspesi (sa Dinamom iz Kijeva osvojio više prvenstva i kupova Ukrajine) i tamo završava Arhitektonski fakultet. Nakon toga vraća se u Srbiju i otvara projektni studio Vanquish Design, koji se bavi dizajnom i proizvodnjom nameštaja, kao i dizajnom i opremanjem enterijera. Da, Goran nije samo vlasnik i menadžer u svom birou već kompletan proces, od crtanja nameštaja do izlaska gotovog komada iz proizvodnje, učestvuje i isprati do poslednjih detalja.

Projektantski izazovi i utakmice

U razgovoru za naš portal, kaže da je ponosan na nekoliko tradicionalnih komada stolica, koje nije nimalo lako proizvesti, ali i na dizajn jedne vinoteke, koju je sa uspehom plasirao među vinarijama i ljubiteljima kvalitetnog vina.

Za sebe kaže da aktuelni fudbal prati možda i manje nego prosečni navijač i da je posao fudbalera ostao iza njega, kao jedna lepa i uspešna životna etapa. Sada su na redu projektantski izazovi i utakmice koje se pobeđuju na crtaćem papiru i stolarskoj radionici.

Kad ste već ovde…

• Ovako će izgledati stadion novog superligaša iz Bačke Topole