U Orašcu niče dvojna kuća za odmor u neošumadijskom stilu

Ova vikendica u centralnoj Srbiji, od čak 390 kvadrata, nesvakidašnji je spoj savremenih i istorijskih motiva, naprednih materijala i balkanske vernakularne arhitekture.

Izgradnja porodičnih kuća u neotradicionalnom stilu u Srbiji sve je popularnija. O tome svedoče brojni aktuelni projekti, poput vikendice na planini Goč u etno stilu ili kuće Rašović u Rakovcu, ali i projekat kuće za odmor u neošumadijskom stilu, čiji su autori arhitekte Ela Nešić i Danilo Nedeljković iz beogradskog studija ENND.

Reinterpretacija arhitekture karakteristične za šumadijsko podneblje odvija se na tri nivoa. Prvo, na planu tipologije objekta, kroz formiranje dvojne kuće. Drugo, na planu forme i sadržaja, kroz uvođenje staklene pasarele kao savremenog motiva i brojnih pratećih sadržaja. I na kraju, na planu upotrebe građevinskih materijala, kroz primenu savremenih tehnika gradnje.

Po ugledu na vernakularnu arhitekturu

„Smatramo da u zbiru impresija koje nosimo u sebi o prostoru, staro i savremeno nisu podeljeni jasnom branom, već su oni u stalnom međuodnosu. Zato je jedan od važnih zadataka arhitekata danas da proba da artikuliše lokalne tradicionalne arhitektonske karaktere na savremeni način i udahne im novi život“  – naznačavaju projektanti. Prema rečenom, tradicionalna šumadijska kuća služi samo kao polazište, koje kroz prilagođavanje i autorsku interpretaciju poprima novi oblik i značenje.

„Klijent nam se obratio s idejom da izgradi komfornu kuću za odmor za svoju porodicu i prijatelje, sa nizom pratećih sadržaja, uključujući i manji vinski podrum, a s arhitektonskim karakteristikama tradicionalnih kuća kakve su karakteristične za ovo područje“ – ističu arhitekte Nešić i Nedeljković za naš portal.

Arhitekte su predložile razloženi prostorno-programski sklop kojeg čine dva objekta povezana staklenom pasarelom.

No, kako je tražena kvadratura objekta bila značajna (čak 390m2), arhitekte su znale da celokupni sadržaj nije mogao stati pod jednim krovom. Rezultat takvog pristupa bio bi preglomazan objekat, koji bi bio u neskladu sa pejzažom u kome se gradi. Iz tog razloga, arhitekte su predložile razloženi prostorno-programski sklop kojeg čine dva objekta povezana staklenom pasarelom.

Ishodište promišljenog pristupa projektovanju jeste kuća nesvakidašnje tipologije, originalne arhitekture i skladnog uklapanja u prirodni ambijent. Projektovana porodična kuća za odmor smeštena je na imanju u živopisnom prirodnom ambijentu, u okolini Orašca i u njega se skladno uklapa – topološki i morfološki. Pozicija kuće predviđena je na gornjem (uzvišenom) delu parcele, kako bi se ostvarile atraktivne vizure na okolni pejzaž.

U okviru jednog objekta smeštena je dnevna zona sa pratećim sadržajima, a u drugom objektu noćna zona sa individualnim sadržajima. Klinasti prostor između dve kuće sugestivno uvodi i usmerava korisnike prema glavnom ulazu u objekat. Na neki način, reč je o orijentacionom težištu, središtu kretanja i događaja.

Trem kao glavni oblikovno prostorni motiv dominira na objektu kuće, razvija se po obodu oba glavna volumena.

Kapacitet kuće treba da omogući komforan boravak šire porodice i prijatelja tokom odmora, tako da su isprojektovane tri spavaće sobe (sa izdvojenim kupatilom) i komforan dnevni boravak, povezan sa kuhinjom i trpezarijom u sistemu otvorenog plana. U suterenu kuće formiran je vinski podrum sa pratećim degustacionim prostorom, ali i prostorom za odmor i relaksaciju.

„Trem kao glavni oblikovno prostorni motiv dominira na objektu kuće, razvija se po obodu oba glavna volumena“ – navode projektanti. Naime, pored svoje estetske uloge, trem omogućava dopunsku komunikaciju između prostorija u kući ali i dodatni prostor za odmor i relaksaciju, naročito u toplim mesecima. Takođe, uloga trema nije samo upotrebna i oblikovna, već i inžinjerska – on štiti unutrašnji prostor od pregrejavanja leti.

Staklo, čelik i pruski svod

Da bi se postigao efekat koji je klijent očekivao, kuća se oslanja na tradicionalnu gradnju ali savremeni izbor materijala. Iz tog razloga, bila je neophodna upotreba prirodnog kamena pri formiranju sokle objekta. Drvene grede i stubovi korišćeni su za formiranje trema po obodu objekta. Kao trajni i tradicionalni materijal, za pokrivač krova korišćeni su keramički crepovi. Međutim, tradicionalni materijali su kombinovani sa čelikom i staklom, sve u cilju dobijanja savremenog arhitektonskog izraza i originalnog ambijenta za boravak.

Konstrukcija objekta je zidana. Konstrukcija četvorovodnog krova rešena je putem drvenih rešetkastih nosača, prvenstveno kako bi se izbegli vertikalni konstruktivni elementi u okviru unutrašnjosti kuće. To je naročito bilo važno za ambijent dnevnog boravka koji je zamišljen kao jedinstven, otvoren  prostor usmeren prema okolnom pejzažu.

„Specifičnost u konstruktivnom sklopu objekta predstavlja i tavanica suterenskog prostora, u kome je smešten vinski podrum sa prostorom za degustaciju. Zbog postizanja željene atmosfere ovog prostora plafon je rešen u sistemu pruskog svoda“ – ističu projektanti.

Savremenom izrazu enterijera doprinosi ogoljenost i izloženost konstruktivnih elemenata, poput rešetkastih krovnih nosača.

Slično kao i kod oblikovanja fasade, prilikom oblikovanja enterijera osmišljena je kombinacija modernih elemenata opreme i nameštaja, te njihovo uparivanje sa tradicionalnim elementima poput ćilima, sanduka za miraz i drvenih tronožaca. Savremenom izrazu enterijera doprinosi ogoljenost i izloženost pojedinih konstruktivnih elemenata kuće, poput rešetkastih krovnih nosača, koji (uz centralni kamin) dominiraju ambijentom dnevnog boravka.

Kroz pažljiv izbor završnih tehnike obrade površina, te izbor materijala i opreme poput grubo omalterisanih zidova krečnim malterom, brodskih podova od rustik hrastovine, fotelja i kauča presvučenih telećom kožom, elemenata nameštaja izrađenih od recikliranog drveta koje ima patinu od ranijeg korišćenja, kao i bravarskih elemenata nerafinirane završne teksture prostoru je dat odgovarajući taktilni ugođaj, karakterističan za seoske kuće (eng. country house).

Najbolje od oba sveta

Projektantsko polazište Kuće u Orašcu bilo je prepoznavanje regionalnih i ambijentalnih karakteristika i vernakularnih graditeljskih principa podneblja, a sve u cilju njihove savremene funkcionalne i vizuelne nadgradnje. Reinterpretacijom tradicionalnog arhitektonskog izraza i pojedinih elemenata narodnog graditeljstva karakterističnih za region, ostvaren je istovremeno kontinuitet i nadgradnja teme šumadijske kuće, kroz ukupan prostorni utisak, a i kroz pojedine oblikovne detalje eksterijera i enterijera.

Pre 200 godina, mladi nemački arhitekta Henrih Hubš (Heinrich Hübsch) objavio je jedan od najuticajnijih teorijskih tekstova u istoriji arhitekture svih vremena, pod nazivom: „U kom stilu treba da gradimo?“ (In what Style Should We Build?). Dva veka nakon prvog izdanja, reklo bi se da arhitekte muči isto pitanje: da li treba graditi u savremenom ili tradicionalnom stilu? Ela Nešić i Danilo Nedeljković iz studija ENND zalažu se za treći put, postavljajući sebi i svojim klijentima pitanje: A zašto ne bismo uzeli najbolje od oba sveta?

Faktografija:

• naziv objekta: Kuća za odmor
• mesto: Orašac, Srbija
• klijent: Privatni
• autori projekta: Studio ENND
• autorski tim: Ela Nešić  i Danilo Nedeljković
• godina projektovanja: 2016
• površina: 390 m²
• spratnost: Su+P
• renderi: ENND

Kad ste već ovde…

• Nadziđivanje objekta na Dorćolu / Ela Nešić, Danilo Nedeljković