Hoće li arhitekta u budućnosti postati programer?
Veštačka inteligencija neće nikada zameniti intuiciju i senzibilitet arhitekte, iako će zauvek promeniti lice struke. Ova tri alata to dokazuju.
Kada pomislite na arhitektu, zamišljate ga za radnim stolom iza A0 papira, šestarom i lenjirom? Slika koju zamišljate, arhitekta u “prirodnom staništu” nije slučajna. Posao arhitekte, od kad poznajemo pojam, bazira na alatima koji misao prevode u crtež i tako kroz nekoliko iteracija do finalnog proizvoda – famoznog projekta.
Do pre nekoliko decenija, a kroz čitavu istoriju graditeljstva, od egipatskih i antičkih graditelja do modernističkih arhitekata, medij se nije značajno razlikovao. Od crteža na pergamentu, pelir papira, do pojave CAD, kasnije i BIM kompjuterskih programa ideja se premeštala iz glave na papir. Međutim, kreativni proces ostaje nepromenjen.
Šta se događa kada mašinsko učenje i veštačka inteligencija zađu u kreativni proces arhitekte?
Šta se događa kada mašinsko učenje i veštačka inteligencija zađu u kreativni proces? Da li su arhitekte spremne na promenu razmišljana i do koje mere?
Veštačka inteligencija se koristi u mnogim poljima i razvija se impresivnom brzinom, a već se danas koristi u svrhe arhitekture, graditeljstva i urbanizma. Prethodnih nekoliko godina, razvijaju se alati koji se oslanjaju na veštačku inteligenciju, od većih do manjih razmera. Ovo su samo neki na koje vam skrećemo pažnju.
Spacemaker: automatizovano planiranje gradova
Ispomoć u polju planiranja gradova u cloudu i veštačke inteligencije povezuje arhitekte i investitore u procesu donošenja odluka koje se zasnivaju na bazama podataka. To, između ostalog, znači da različita lica mogu da prate i menjanju projekat istovremeno. Tim koji radi na razvoju softvera formiran je sa idejom poboljšanja načina razvoja gradova i vizijom da promene treba da se dešavaju sa porastom svetske populacije. Tim čini miks profesionalaca iz različitih sfera – arhitektura, dizajn, tehnologija i biznis.
Spacemaker pored integrisanja baze podataka, nudi automatsku manipulaciju projektima i planovima uz promenu parametara. Omogućava se kombinovanje do 100 kriterijuma – parametara u realnom vremenu koje rezultiraju efikasnijim studijama izvodljivosti, a kasnije i manipulacijom prostornih karakteristika projekta. Na ovaj način, trošeći manje vremena na analizu, stavlja se fokus na dizajn.
Finch: automatsko rešavanje osnova
Ovaj alat se vezuje za Grasshopper (RhinoCeros 3D Plug-in), međutim, ideja razvojnog tima jeste povezivanje i sa BIM softverima. Namenjen je ranim fazama projekta pri određivanju konceptualnog rešenja. Kroz definicije, Finch nudi različite mogućnosti – preko automatske adaptacije prostornih planova u 2D i 3D okruženju u odnosu na zadate parametre, uklapanja optimalnog broja prostornih jedinica u unapred određene granice, simultanog generisanja različitih volumena objekta pod uticajem istih parametara, kao i postavljanja rastera budućih konstruktivnih elemenata u nepravilnim planovima ili 3D formama.
Finch nudi mogućnost uklapanja optimalnog broja prostornih jedinica u unapred određene granice.
Korišćenjem ovog alata, u budućnosti, arhitekte mogu da se oproste od dano-noćnog ‘peglanja’ linija, okretanja modela i uklapanja stanova u gabarite u koje je jedva staju. Ovaj impresivni alat je u fazi razrade, sa inicijalnim planom pokretanja do kraja 2020. godine. Pročitajte još o ovom softveru.
CoPlannery: onlajn rukovođenje projekata
Za razliku od prethodna dva alata, ideja Coplannery-a se smešta i u finalnu, izvođačku fazu projekta. Platforma putem algoritma zaokružuje ceo proces projektovanja i izgradnje praveći procene budžeta i rizika. Softver koji se oslanja na veštačku inteligenciju, u odnosu na projektni zadatak, procenjuje aproksimativnu kompleksnost budućeg projekta i nudi različite opcije za usluge projektovanja, izvođenja, finansiranja i osiguranja.
Platforma, nakon procene, posreduje između poslodavca i zaposlenih stručnjaka tako što pojedince i kompanije, u bazi podataka, obaveštava o potencijalnim saradnjama.
Finalno, CoPlannery nudi mogućnost praćenja čitavog procesa – od sklapanja posla do realizacije, vodeći računa o ugovornim obavezama i isplatama.
Coplannery zaokružuje ceo proces projektovanja i izgradnje praveći procene budžeta i rizika.
Proces kreativnog razmišljanja kroz metodu probe i greške – od ideje do realizacije, preusmerava se neuronskoj mreži veštačke inteligencije koja nudi sijaset rešenja. Proces se ubrzava, istovremeno pružajući niz relevantnih mogućih rešenja, temeljniji i promišljeniji krajnji rezultat. Pruža mogućnosti koje pomažu struci i ukazuju na ‘slepe tačke’. Proces istraživanja se svodi na minimum i omogućava veliki broj pokušaja u istom vremenskom periodu, do finalnog dizajna.
Arhitekta crtač ostaje u prošlosti
Da li se uvođenjem ovih alata menja uticaj arhitekte na projekat? Definitivno! Arhetipska slika arhitekte kao posvećenog crtača ostaće u prošlosti. Međutim, otvara se čitav svet mogućnosti sa kojim dosad nismo ni sanjali da ćemo se susreti. Bez obzira, veštačka inteligencija, iako često pod znakom pitanja, neće nikada zameniti intuiciju i senzibilitet arhitekte, iako će zauvek promeniti lice struke.
Kad ste već ovde…
Zanimljiva tema. Da li će arhitekte postati programeri zavisi od toga koliko arhitekte žele da imaju slobodnog vremena i novca na raspolaganju. Naime, dve su stvari koje oblikuju ekonomiju i kapital u XXI stoleću. To su „globalizacija“ i „automatizacija“. Krativni proces će sigurno diživeti transformaciju. Ali, očekuje se da će razrada projekta doživeti radikalnu automatizaciju. Rad u programima kao što su Python ili Dynamo će se podrazumevati. Međutim, produktivnost rada u Srbiji, u arhitektonskoj struci ja mala, a stepen otvorenosti za primenu novih alata još manji, pa arhitekte mnogo toga rade „peške“ za ništa para, malo slobodnog vremena i odmore na koje teško kad mogu da odu zato što se „projekat mora predati“.
Upravo tako. Velikim delom, pogotovo u našoj zemlji, arhitekte rade kao ‘Cad monkeys’, gde štrikaju crteže pešaka, pešaka računaju količine itd., i taj deo posla se malo vrednuje a oduzima mnogo vremena, što dovodi u upit slobodno vreme i odmor koji su često od velikog značaja za poslove koji podrazumevaju neku vrstu kreativnog rada i inovativnosti.
Mislim da je ključno pitanje koliko smo spremni da ulažemo u alate koji će nam dugoročno olakšati posao, iako ‘kratkoročno’ deluju skupo.
Upravo tako. No, dadao bih još jednu činjenicu na ovu debatu…
Svedoci smo da koleginice dominiraju po brojnosti u profesiji, po biroima, ali i kao studenti na fakultetima. Mislim da postoji jedan trend odlaska momaka iz profesije baš iz razloga što se kolege opredeljuju za rad za globalno tržite (vizuelizacije), ili odlaze u profesije gde je stepen automatizacije veći (programiranje).
Znam da zvuči kao teška šovinistička izjava, ali to je neko moje zapažanje i zaključak koje mogu izvući iz svog 10-šnjeg iskustva rada u projektantskoj praksi.
Mislim da je to rezulat jedne politike na nivou struke, gde se sve stvari koje „kratkoročno“ deluju skupo sistematski zaobilaze i preskaču.
Iako ne treba generalizovati, ne mogu da se ne složim sa Vama. Zaključak bi bio – malo više ulažite u ljudstvo i alate, svima će se na kraju isplatiti. ‘Radnik’ zadovoljan, posao efikasan.