Kako je od najružnije zgrade u komšiluku nastala gradska lepotica u kojoj se stanari više druže
Zgrada koja s godinama nije dobijala na šarmu, osvežena je stakleno-drvenim balkonima koji ne samo da fasadi daju lepši izgled već i za poboljšavanu socijalizaciju komšiluka.
Ukoliko želimo da postignemo održivu budućnost, ne možemo se oslanjati samo na izgradnju održivih zgrada, već i postojeće objekte moramo prilagoditi u skladu sa potrebama novog doba. Zgrada Orsted Gardens Apartments, u danskom gradu Frederiksberg, predstavlja pravi primer ovakvog pristupa u kojem se renoviranje dovodi na novi nivo, poboljšavajući ne samo objekat već i socijalno okruženje kako za stanare tako i za goste objekta.
Arhitektonska firma Tegnestuen LOKAL uspela je da trošnu zgradu, za koju su neretko govorili da je najružniji objekat susedstva, transformiše u pravu gradsku lepoticu dinamične fasade.
Umesto da se balkoni samo zatvore staklenom, zgrada je dobila novi prostor za druženje koji će ojačati socijalizaciju ljudi.
Naime, objekat je podignut 60ih godina na vrhuncu fascinacije realizmom, industrijalizacijom i efikasnošću građevinske industrije u Danskoj. Gledano sa distance moglo se reći da je zgrada bila elegantna ali kruta i da zaista nije sa godinama dobila na šarmu, kažu arhitekte za ArchDaily.
Radikalna transformacija objekta izrasla je iz jedne uobičajene obnove fasade, čiji je primarni cilj bio sprečavanje vode u oštećenju postojeće betonskih balkona. Umesto da se balkoni samo zatvore staklenim fasadnim panelima, Orsted Gardens je dobio novi prostor za druženje koji će ojačati socijalizaciju ljudi u zgradi.
Drvo i staklo
Kako bi se dobili dodatni pomenuti društveni prostori, arhitekte su dodale objektu niz trouglastih staklenih elemenata na fasadi te su tako dobijeni balkoni koji su, gledano spolja, učinili da zgrada dobije znatno na dinamičnosti i estetici.
Novi balkoni su postavljeni sa spoljašnje strane pristupnog hola, što čini ove prostore ujedno i privatnim i zajedničkim, te podstiču stanare da se okupljaju i druže.
Novi balkoni su postavljeni sa spoljašnje strane pristupnog hola, što čini ove prostore ujedno i privatnim i zajedničkim.
Fleksibilni prostori
Stakleni paneli na fasadama mogu se po potrebi pomerati te ovi prostori mogu biti i otvorenog i zatvorenog karaktera, što omogućava korišćenje balkona i tokom hladnijeg vremena, a stanari su dodatno i zvučno izolovani od prometne ulice.
Sada su zajednička ulazna vrata otvorena a deca mogu slobodno da se kreću novim fleksibilnim prostorom, koji je postao znatno živahniji u odnosu na nekadašnju mračnu i bezličnu pristupnu zonu.
Centralni aspekt obnove je bila želja da zgrada u budućnosti pozitivno doprinese doživljaju ulice, te je nekadašnja monotona celina ulične fasade „razbijena“ na manje geometrijske delove te se tako pružio osećaj ritma koji kada prolazite pored objekta signalizira da u njemu živi skup brojnih pojedinaca i porodica.
Kao dodatnu pogodnost stanari su dobili pedeset malih bašti koje utiču na socijalni život ali i na ekologiju, jer sada svaki pojedinac ima mali kutak u kom može saditi biljke ili povrće.
Foto: Hampus Berndtson
Kad ste već ovde…
very nice
Za naše uslove potpuno apstraktan članak. Fasade naših objekata iz tog vremena su potpuno devastirane žmurenjem institucija na bahata zastakljivanja, zaziđivanja, pa i dodavanja termike samo na pojedinim stanovima. Do te mere je bahatost uzela maha da se i kolege arhitekte, a da ne pričam o izvođačima ili majstorima, ne obaziru na osnovna načela kad se menjaju prozori na stanovima, čak šta više, uredno ruše betonske ograde zgrada, parapete, ili zidaju parapete na francuskim balkonima, i sl. Ova zgrada je Dancima bila „ružna“ a bitno je da su kod nas sve divne i očuvane. Bolje iskoristite svoju vidljivost i uticaj(mislim na portal Gradnja) i pokrenite ta pitanja u našoj praksi.
realno
dokaz superiornosti i jednostavnosti skandinavske arhitekture i načina života u jako surovoj klimatskoj zoni gde su noći i hladnoće večne, a delić svetla i zrak sunca se čeka i voli kao kap vode! ovo je primer pametnih naprednih država,viđao sam novu arhitekturu u nemačkoj koja je katastrofalna, robuje kao kod nas sa milion detalja i nepotrebnih stvari kao da se ne radi za ljude i u realnom vremenu ,nego se traži nagrada i lova sa takmičenja! o nebrizi države za stare zgrade koje se raspadaju, nepoštovanje zakona i samoj struci koja je jeziva kolega iznad je sve objasnio!