Taktički urbanizam priskače u pomoć: javni prostori i pandemija
Pandemija koronavirusa uticala je na brojne aspekte svakodnevnog života, među kojima je i korišćenje javnih prostora. Ovo je navelo gradove na brzo intervenisanje kroz urbani dizajn.
Statistički podaci i različita istraživanja sprovedena od početka pandemije, pokazali su da je korišćenje javnih prostora bilo jedna od dominantnih aktivnosti, kao i da su ljudi više vremena provodili u rekreaciji i relaksaciji na otvorenom, nego što je slučaj u „normalnim“ uslovima. Rast gradova i urbanizacija doveli su do toga da je prirodnih otvorenih prostora sve manje, pa je bilo potrebno naći način da se makar privremeno poveća broj javnih površina u gradovima.
Međunarodna anketa koju je sprovela firma Gehl Architects pokazala je da su u odnosu na prethodne godine ljudi proveli preko 40% više sati na otvorenom, kao i da je 65% ljudi svoje slobodno vreme tokom pandemije provodilo na otvorenom, najčešće u javnim prostorima u neposrednom okruženju svog susedstva, od čega 72% sa ciljem relaksacije.
Sistemom privremenih instalacija i intervencija utiče se na promenu ili uvođenje novih aktivnosti na ulicama i trgovima.
Na osnovu globalno utvrđenih epidemioloških mera, regulisane su smernice za oblikovanje gradskih prostora, tako da se održava bezbedna fizička distanca, a da postoji makar vizuelna interakcija između ljudi. Potreba za brzim reagovanjem na potrebu ljudi za javnim prostorima rezultirala je velikim brojem interesantnih rešenja kojima je gotovo u trenu unapređen kvalitet parkova, trgova, platoa i ulica.
Taktički urbanizam je pristup urbanom dizajnu javnih površina sistemom privremenih instalacija i intervencija kojima se utiče na promenu ili uvođenje novih aktivnosti na ulicama i trgovima. Pre pandemije, ovakve intervencije su se koristile za ulepšavanje prostora susedstva, igrališta, za docrtavanje biciklističkih staza u ulicama gde one nedostaju, ili kao sredstvo aktivističkog delovanja. Upravo privremeni karakter taktičkog urbanizma omogućava ispitivanje dizajna kroz gradski eksperiment, koji je lako izmeniti, dopuniti, ili usvojiti kao trajan.
Primena taktičkog urbanizma tokom pandemije koronavirusa počela je suptilno, jednostavnim obeležavanjem bezbedne distance između ljudi na autobuskim stajalištima, postojećim klupama i igralištima, kao i ispred objekata javne namene. Ipak, ovakve intervencije mogle su da upućuju i na otuđenje od drugih ljudi, zbog čega je nova tendencija urbanističkog delovanja bila stvaranje zajedničkog prostornog iskustva individualnim korišćenjem prostora.
Novi dizajn ulica
Istraživanja su pokazala da je u gradovima sa zagađenijim vazduhom brže širenje koronavirusa i drugih respiratornih infekcija, pa se kao najbrže rešenje ovakvog problema i učestali metod taktičkog urbanizma javlja zatvaranje saobraćajnica i njihova privremena transformacija u pešačke zone. Kao globalni problem urbanih sredina, prepoznata je nedovoljna širina trotoara za kretanje i održavanje distance, zbog čega je bilo potrebno aktivnosti sa trotoara proširiti na zonu cele ulice.
Trenutno se sprovodi više konkursa za urbani dizajn ulica na globalnom nivou, od kojih se većina bavi stvaranjem multifunkcionalnih prostora koji čine gradske ulice komfornijim, zbog čega je verovatno da će se zadržati kao trajni dizajn i nakon pandemije.
Nov mobilijar na trgovima
Za potrebe održavanja društvene interakcije u javnim prostorima tokom pandemije, arhitekte su našle brza rešenja kojima se omogućava okupljanje korisnika prostora na trgovima, tako da se određene aktivnosti odvijaju na sličan način kao i pre pandemije. Kako bi ovo bilo moguće, bilo je neophodno privremeno zameniti uobičajeni mobilijar koji je prilagođen grupisanju ljudi, u mobilijar koji je prilagođen jednoj osobi ili manjoj grupi i omogućava održavanje fizičke distance.
Ovakve intervencije možda su jedan od boljih pokazatelja kako se istovremeno mogu ostvariti epidemiološke mere i potreba za socijalizacijom. Projekat iz Brna, po dizajnu biroa Hua Hua Architects, upravo se može koristiti kao odličan primer iz prakse kojim se ostvaruju svi kvaliteti javnog prostora, čak i dopunjava njegov vizuelni identitet, u vremenu „nove normalnosti“.
Ovakve intervencije možda su jedan od boljih pokazatelja kako se istovremeno mogu ostvariti epidemiološke mere i potreba za socijalizacijom.
Pozicioniranje grupacija za sedenje širom trga omogućava provođenje vremena na otvorenom u neposrednoj blizini drugih ljudi, dok iscrtani krugovi označavaju „bezbednu zonu“ u kojoj je moguće boraviti bez maske za lice. Ovaj princip razrađen je kao modularna struktura koja se može primenjivati u urbanom dizajnu, ugostiteljstvu i turističkim zonama.
Zbog potrebe ljudi da borave u javnim prostorima bez obzira na pandemiju, biro Architecture for Humans osmislio je dizajn klupa za jednu osobu, koje su raspoređene na rastojanju od 2 metra u ortogonalnom sistemu. Predviđeno je da se postavljaju na platoe i trgove u blizini ugostiteljskih objekata brze hrane. Pojedinačne klupe konstruisane su tako da mogu da se ugrade u većinu sistema popločanja zastupljenih u svetu, što ih čini pogodnim za primenu na globalnom nivou.
Korišćenje zelenih površina
Prolećni i letnji period pandemije otvorili su pitanje bezbednog korišćenja parkovskih površina, naročito onih koje se tradicionalno koriste za piknik. Neki od svetski prepoznatljivih urbanih pejzaža dobili su dodatak u vidu obeleženih površina za relaksaciju.
Domino Park u Njujorku novim dizajnom je dočekao posetioce nakon otvaranja javnih površina za posetioce u junu 2020. godine. Biro James Corner Field Operations osmislio je privremenu intervenciju na bruklinskom priobalju koja podrazumeva mrežu od 30 krugova prečnika 2,5m koji su raspoređeni na zelenoj površini.
Trgovina
Zatvaranja i ograničenja kapaciteta ugostiteljskih i trgovačkih objekata uticala su na njihovo poslovanje, zbog čega je bilo potrebno naći metode koje bi omogućile trgovinu i interakciju u skladu sa epidemiološkim merama. Uprkos stalnom razvoju tržnih centara i drugih objekata trgovine, kao rešenje koje je najčešće u implementaciji taktičkog urbanizma zastupljene su celine na otvorenom koje su po svojoj formi mnogo bliže pijacama.
Umesto tržnih centara, rešenje su celine na otvorenom koje su po svojoj formi mnogo bliže pijacama.
Same pijace reorganizuju se tako da je između tezgi uspostavljeno rastojanje od 2 metra, čime se, u slučaju kada su one postavljene na saobraćajnice, menja dinamika korišćenja ulice, kao i njen izgled. U slučaju da se ovakva prostorna intervencija zadrži trajno, postoji mogućnost da se formira novi centar susedstva, što utiče na očvršćivanje društvene zajednice.
Primeri za ostale
Većina već realizovanih rešenja u svetu može da posluži kao skup praktičnih primera koji se mogu lokalizovati uz manje izmene bilo gde na svetu. Taktički urbanizam upravo omogućava da se ovakve intervencije realizuju brzo, uz moguće izmene u skladu sa lokacijom, čime mogu da „humanizuju“ naselja i javne prostore tokom pandemije, ali i posle nje.
Kad ste već ovde…
