Obrnuto inženjerstvo – Informaciono modelovanje istorijskih objekata HBIM
Istoričari, arhitekte i inženjeri mogu zajedno da sarađuju kroz HBIM tehnologiju kako bi napravili digitalnu dokumentaciju arhitektonskog nasleđa.
U poslednjih par godina, građevinska industrija se sve više okreće ka digitalnoj manipulaciji informacijama o objektima, korišćenju inovacija usmerenih na poboljšanje komunikacije, kao i smanjenje potrošnje resursa. Kako je primena Informacionog modelovanja objekata (BIM) ukazala na brojne prednosti u kontekstu produktivnosti, preciznosti i kvaliteta, novi izazovi BIM-a usmereni su na mogućnost primene u očuvanju i unapređenju istorijskih objekata.
Novi način modelovanja, Informaciono modelovanje istorijskih objekata (Historial Building Information Modelling – HBIM), predstavlja proces primene BIM tehnologije u cilju dobijanja interaktivnih modela koji sadrže i upravljaju podacima arhitektonski vrednih građevina. Ovi modeli odnose se na elemente projekta i uključuju njihove geometrijske informacije, kao i fizička svojstva koja ih bliže određuju (dimenzije, materijali i količine).
Obrnuto inženjerstvo
HBIM sam po sebi ne definiše novi tip upravljanja prostornim modelima, ali predstavlja potpuno novi način analize u cilju verodostojnog i sveobuhvatnog prikaza. U ovom kontekstu, posmatrajući postupak izrade modela, možemo govoriti o procesu „obrnutog inženjerstva“, gde se u toku modelovanja analiziraju koraci koji su doveli do izgradnje konkretnog istorijskog objekta, unapređujući sam proces modelovanja.
Postupak obrnutog modelovanja objekta sastoji se u digitalnom prevođenju stvarnog objekta u njegovu virtuelnu reprodukciju.
Postupak obrnutog modelovanja arhitektonskog objekta sastoji se u digitalnom prevođenju stvarnog objekta u njegovu virtuelnu reprodukciju (digitalni blizanaci). Metodološki put je jedinstven i predstavlja integraciju različitih tehnika snimanja, upotrebe podataka, ispitivanja geometrijskih, oblikovnih karakteristika strukture. Prednost upotrebe digitalnog modela jeste simulacija oblika i analiza koji nisu uvek mogući primenom tradicionalnih, analognih tehnika (merenje na licu mesta, skice i fotografije).
Proces digitalnog dokumentovanja arhitektonskog nasleđa daje mogućnost za izražavanje kvaliteta i autentičnosti istorijske građevine, čime se čuvaju i dele autentični atributi arhitektonskog nasleđa. S obzirom na specifičnost lokacije, metodološki put izrade modela nije dosledno primenljiv u svakoj situaciji i kao takav predstavlja proces integrisanog istraživanja.
Proces izrade „digitalnih blizanaca“
Proces digitalne dokumentacije započinje posmatranjem na terenu. Cilj posmatranja je da se jasno uoče elementi sklopa, njihova specifičnost u kontekstu zatečenog stanja stvari, a time definisale grupe elemenata i odgovarajuće metode za prikupljanje podataka.
Digitalno prikupljanje podataka postiže se upotrebom laserskog skenera i fotogrametrije (photogrammetry). Time se dobijaju takozvani oblaci tačaka (point clouds), koji predstavljaju skupove informacija sa tačnim kooridinatama u prostoru. Kao takvi, oblaci tačaka sadrže geometrijske i koloriometrijske podatke o objektu. Međutim, bez obzira na cilj HBIM procesa, usmerenog ka digitalnoj dokumentaciji arhitektonskog nasleđa, korišćenje tradicionalnih metoda, koji zahtevaju neposredno prikupljanje podataka kroz formiranje skica i ručno merenje, nije isključeno.
Digitalno prikupljanje podataka postiže se upotrebom laserskog skenera i fotogrametrije.
U odnosu na morfološke karakteristike elemenata objekta, objekat se deli na celine, i često je tradicionalno merenje jedini način prikupljanja podataka u vezi sa morfološkim karakteristikama određenih komponenti kao što su elementi dekoracije ili drugi delovi složene geometrije. Pored toga što HBIM model predstavlja digitalni prikaz istorijske građevine, reprezentujući njegove fizička i oblikovna svojstva, on je ujedno i interaktivno orijentisana baza podataka o građevini, u kojoj je geometrijski model povezan sa opisnim informacijama.
Izrada „digitalnih blizanaca“ je početak novog pristupa gde se detalji o istraženim komponentama objekta mogu deliti i vizuelno komunicirati, što proširuje spektar uključenih aktera i čitljivosti, izlazeći iz nivoa 2D crteža. Time je HBIM procesom stvorena arhiva, izvor informacija o prostornim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama istorijske građevine, čime postaje alat za upravljanje budućih istraživanja i donošenja odluka.
HBIM proces je pozitivan primer saradnje istoričara, arhitekata i inženjera.
Glavni atributi HBIM procesa najpre se odnose na mogućnost skladištenja informacija o istorijskim građevinama, što omogućava čuvanje, laku promenu i ažuriranje podataka u formi interaktivne baze. Ovaj način modelovanja u digitalnom okruženju dozvoljava ne samo geometrijske i fizičke reprezentacije objekta, već pruža čuvanje i prikazivanje nematerijalnih podataka, kao što su vrsta materijala i istorijski podaci. Takođe, HBIM proces dopušta jasan i pouzdan virtuelni prikaz, gde su smanjene mogućnosti pogrešnog tumačenja i merenja. Proces izrade HBIM modela, zahteva naprednije razumevanje prirode pojedinačnih elemenata objekta i celine, omogućujući njihovo rasklapanje i ponovno sastavljanje.
Glavni izazovi primene HBIM procesa (u poređenju sa tradicionalnim) jesu visoki troškovi primene, složenost procesa modelovanja i prikupljanja podataka. Tumačenje prikupljenih i obrađenih činjenica, pouzdanost istorijske dokumentacije, tumačenje informacija, procena i praćenje izazovi su sa kojima se početno suočava proces digitalne dokumentacije arhitektonskog nasleđa. Široka upotreba raznih digitalnih alata koji bi bili primenjeni, zavise od okolnosti – dostupne tehnologije i kompetencija stručnjaka.
Nove mogućnosti BIM-a
Uvođenje informacionog modelovanja istorijskih objekata u proces dokumentacije i upravljanja istorijskim nasleđem suštinski predstavlja evolucija BIM-a. Primena HBIM procesa povećava svest o značaju istorijskog nasleđa kao kulturnog dobra, formirajući digitalnu arhivu koja pruža dostupnost informacijama široj publici, ali i budućim generacijama.
Proširenje polja delovanja BIM procedura otvara nove izazove u građevinskoj industriji, zahteva i podstiče saradnju između struka. Istovremeno, uspostavlja se razmena znanja što može podstaći nova istraživačka pitanja i komercijalizaciju dalje upotrebe. HBIM proces je pozitivan primer saradnje istoričara, arhitekata, inženjera i kao takav otvara nova polja delovanja i istraživanja sa ciljem unapređenja znanja o značaju, kulturnoj i ekonomskoj vrednosti arhitektonskog nasleđa.
Kad ste već ovde…
