Uspeh participacije građana: Avala Film i Kosančićev venac ostaju kakvi jesu (za sada)

Da participativno planiranje gradova nije samo mit koji postoji u teoriji ili u drugim zemljama, i da je moguće da postoji u Beogradu, pokazali su javni uvidi za dva plana detaljne regulacije.

Značajne teme za planiranje Beograda prethodnih meseci bile su izrade Planova detaljne regulacije za zonu Kosančićevog venca, kao i za područje „Avala filma“ na Košutnjaku. U oba slučaja, sam proces planiranja nije uključivao građane, što je rezultiralo nacrtima planova koji ne ispunjavaju potrebe stanovnika lokacija. Ipak, koliko je participativno planiranje značajno – pokazale su reakcije građana, struke i građanskih inicijativa (Ne davimo Beograd, Ministarstvo prostora, Žensko arhitektonsko društvo, Centar za kulturnu dekontaminaciju, i dr.), na pomenute nacrte planova.

Dok su obrađivači planova tretirali lokacije gotovo kao akontekstualne livade na kojima može, a i ne mora da se pojavi bilo kakva namena prostora, i zanemarivali interes postojećih stanovnika planirajući hiljade kvadrata za nove korisnike, spontano su aktivirali reakciju građana koji su svakodnevni korisnici ovih prostora.

Seča šume na Košutnjaku bila je jedan od glavnih okidača aktiviranja građana u procesu donošenja odluka.

Seča šume na Košutnjaku, koja je predviđena PDR-om „Avala filma“ bila je jedan od glavnih okidača aktiviranja građana u procesu donošenja odluka. Naime, kao što je već navođeno u tekstu na portalu, Planom detaljne regulacije je bila predviđena seča preko 30 hektara šume, kao i izgradnja stambenih objekata, koji bi sa pratećom infrastrukturom ugrozili zaštićene celine Spomenika kulture „Šuma Košutnjak“, Ekološki značajnog područja Republike Srbije „Šuma Košutnjak“, koja je deo Ekološke mreže Srbije, naselja „Cerak Vinogradi“ i kulturno-istorijske celine Topčider. Pored ugrožavanja predmetne lokacije, seča šume na Košutnjaku direktno bi negativno uticala na već zagađen vazduh u Beogradu.

Građani zaista zainteresovani za učešće u donošenju odluka koje se tiču njihovog grada.

Različiti tekstovi, izjave i intervjui stručnjaka, kao i peticija Inicijative za odbranu Košutnjaka, koju je podržao i promovisao veliki broj građana, pokazali su da su građani zaista zainteresovani za učešće u donošenju odluka koje se tiču njihovog grada. Možda će ovakva reakcija građana konačno uvrstiti participaciju u proces planiranja, i uticati na zavode koji izrađuju planove da kapacitete i namene prostora planiraju u skladu sa stvarnim potrebama građana, umesto sa potrebama različitih investitora. Trenutni rezultat je najava obustave dalje izrade ovog plana uz mogućnost potpunog odbacivanja nacrta.

Ima Sartra – ima i Monmartra

Slična situacija sa zanemarivanjem interesa i mišljenja građana ponovila se i prilikom izrade nacrta izmene Plana detaljne regulacije Kosančićevog venca. Poučeni iskustvom stečenim kroz planiranje Košutnjaka, građani i struka su odmah odreagovali i na delove plana koji ugrožavaju nasleđe Kosančićevog venca, kao i panoramu grada.

Planom su predviđeni objekti kulture uvedeni u plan na osnovu arhitektonskih konkursa koji su međusobno potpuno estetski neusklađeni, i bez smernica za oblikovanje i materijalizaciju uvršćeni u plan, a uz njih je predviđena i izgradnja stambenih objekata koji će zaštićenu istorijsku celinu „Savske varoši“ pretvoriti u vizuelno disharmoničnu četvrt, koja ovoj lokaciji ne priliči.

Odložen je javni uvid PDR-a prostorne celine Kosančićev venac dok se određeni delovi plana ne preispitaju.

Građani i struka reagovali su na više aspekata ovog plana, među kojima i na valorizaciju gotovo čitave neparne strane ulice Kosančićev venac kao fronta lošeg boniteta, što označava rušenje starih objekata koji čine prepoznatljivu sliku grada sa reke.

Prema odlukama Skupštine grada, zbog velike zainteresovanosti građana za PDR Kosančićevog venca, odložen je javni uvid dok se određeni delovi plana ne preispitaju, i dok se ne steknu epidemiološki povoljni uslovi za održavanje javne rasprave.

Uključivanje građana u odlučivanje

Za oba plana detaljne regulacije zajedničko je da nijedna institucija koja je učestvovala u izradi plana nije u proces uvrstila participativni obrazac planiranja, koji bi uključivao ankete, radionice, tribine i druge vidove razmene mišljenja između različitih zainteresovanih strana. Pored toga, zavodi i ministarstva koja su bila uključena u izradu planova donosili su odluke na osnovu minimalnih kapaciteta, ili bez previše „udubljivanja“ u problematiku obe lokacije, dok su institucije na gradskom i republičkom nivou prebacivale odgovornost sa jednih na druge.

Zaustavljanje procesa za oba plana možda je prelomni trenutak u kome će participativno planiranje grada postati ustaljeni model koji će se koristiti u urbanističkom planiranju od rane faze izrade plana do njegove potpune implementacije, čime se teži ispunjenju što više potreba svih zainteresovanih strana, a smanjuje verovatnoća „dupliranja posla“ za Urbanistički zavod, ako nacrti planova mogu da se izrađuju bez izazivanja negativnih reakcija stanovnika.

Možda ćemo čak nekad doći i do nivoa da ne moramo da ispravljamo greške u planiranju, nego da ih unapred predvidimo i odstranimo mogućnost da se dese.

Kad ste već ovde…

• Kad gradovi progovore: Javna umetnost kao jezik grada