Šampanjac beton: Ploče s mehurima za lakše konstrukcije
Ne, ništa neće istisnuti pivo sa gradilišta, ali ovakva vrsta olakšanih ploča možda uskoro postane realnost i na domaćim gradilištima.
Da bi impresivna kupola Panteona u Rimu stajala na svom mestu sve ove godine, bile su primenjene razne konstruktivne tehnike. Tako su, na primer, pravljene različite betonske mešavine u zavisnosti od njegove ugradnje. Što se više približavalo vrhu kupole, tako se on pravio s lakšim agregatom kako bi konstrukcija bila što laganija.
Međutim, još jedan trik je iskorišćen za smanjenje težine betonske kupole a to je primena „kaseta“, odnosno kvadratnih udubljenja čime je smanjena količina betona ali je u isto vreme zadržana debljina poprečnog preseka potrebna da cela konstrukcija stoji. Sagrađena pre 1900 godina, ova konstrukcija još uvek zadivljuje ne samo posetioce ovog hrama već i podseća struku kako bi trebalo da izleda inteligentan pristup projektovanju.
Mehurovi, umetnuti između gornje i donje zone armature, ispunjavaju vazduhom prostor umesto betona.
Beton je jedan od najčešće korišćenih materijala u građevinarstvu. Međutim, proces proizvodnje betona troši velike količine energije i neobnovljivih prirodnih resursa, istovremeno ispuštajući znatne količine gasova koji samo doprinose pogoršanju efekta staklene bašte. Traženje načina da se njegova upotreba u zgradama učini ekološki prihvatljivijim, a da se usput očuvaju njegove strukturalne karakteristike, prvi je korak ka održivijem građevinarstvu.
Iz tog razloga važno je razumeti i potencijal betona ali i njegove slabosti. Glavni nedostatak ovog materijala je njegova velika težina koja ograničava veće raspone. Beton ima dobru čvrstoću na pritisak ali zato vrlo malu otpornost na zatezanje. Stoga je armirani beton idealan brak dva materijala – čelika i betona. A šta se desi kada se uvede još jedan materijal – vazduh?!
Smanjenje težine do 35 posto
Kod šupljih ili rebrastih ploča, deo prostora koji bi inače zauzimao beton ostavlja se prazan ili napunjen materijalom manje težine, poput keramičkih blokova ili ekspandiranog polistirena. Sličan pristup razvio je devedesetih Jorgen Bruenig, koji je u Danskoj razvio tip dvoosne šuplje ploče (danas poznatiji po trgovačkom imenu BubbleDeck). To je sistem sastavljen od šupljih sfera, mehurova izrađenih od plastike, koji se postavljaju na mestima na kojima beton ima manje važnu konstruktivnu funkciju. Mehurovi, umetnuti između gornje i donje zone armature, ispunjavaju vazduhom prostor koji bi inače bio ispunjen teškim betonom.
Pomoću ovog sistema moguće je smanjiti sopstvenu težinu ploče između 25 i 35 posto (u poređenju sa čvrstom pločom iste debljine), omogućavajući veće raspone, smanjenje preseka stubova i samim tim smanjenje gabarita temelja. Procenjuje se da upotreba 1 kg plastike za lopte štedi oko 100 kg betona, piše ArchDaily.
U brojnim zemljama, poput Srbije, još uvek nema propisa koji su specifični za ovaj sistem gradnje.
Mehuri za beton mogu se praviti od recikliranog polipropilenskog materijala ili polistirena, i zahvaljujući tome su male specifične težine i dobre otpornosti. Nakon izlivanja betona, ploča izgleda kao svaka druga betonska ploča, a mehuri ostaju u konstrukciji. Istraživanja i testovi su pokazali dobre akustične i protivpožarne sposobnosti ovakvog šampanjac betona.
Nije sve idealno
Mana ovog sistema je da je to sistem koji zahteva veću pažnju na detaljima, posebno kada projektanti moraju da postojeće i ustaljene tehnike prilagode novim zahtevima. Drugi ograničavajući faktor jeste da u brojnim zemljama, poput Srbije, još uvek nema propisa koji su specifični za ovaj sistem, a pritom nema ni radne snage sa odgovarajućim iskustvom koja bi mogla da izvede nešto ovako na gradilištu.
Kad ste već ovde…
