Eusebio Leal Spengler, Kubanac koji je obnovio Havanu umro u 77. godini
Njegovi višedecenijski napori da sačuva arhitektura kolonijalnih zgrada prestonice Kube pretvorili su nekadašnji neugledni kraj u turističku destinaciju… i kapitalističku priču o uspehu.
Eusebio Leal Spengler, koji se borio za očuvanje stare Havane, pretvarajući taj istorijski kraj u arhitektonski dragulj i prvorazrednu turističku destinaciju, umro je 31. jula u Havani. Imao je 77 godina, javlja Granma, službeni list Kubanske komunističke partije. Poslednjih godina lečio se od raka pankreasa.
Miguel Diaz-Canel, predsednik Kube, u izjavi ga je nazvao „Kubancem koji je spasio Havanu“.
Leal je započeo napore na očuvanju prestonice Kube osamdesetih godina prošlog veka, kada je stari centar glavnog grada bio u derutnom stanju. Stanovnici su živeli bez vodovoda i često bez struje, a smeće se gomilalo na ulicama, dok su se zgrade stare 250 godina ponekad rušile pred njihovim očima.
Jednom je legao ispred valjka kako bi spasio kolonijalnu ulicu od asfaltiranja.
Kao istoričar i direktor Muzeja grada Havane, Leal je bio strastven po pitanju očuvanje arhitektonske istorije Kube. Jednom je legao ispred valjka kako bi spasio kolonijalnu ulicu od asfaltirnja. Zahvaljujući njegovom istrajnom i nesebičnom zalaganju Stara Havana je 1982. godine proglašena za UNESCO svetsku baštinu.
Ali nedostatak finansijskih sredstava kočio je ambiciozne planove Leala za obnovu do početka devedesetih, kada se raspao Sovjetski Savez, a Kuba izgubila milione subvencija. Iz ekonomske krize, kubanski lider Fidel Kastro, s kojim se Leal sprijateljio, dao mu je ogromnu moć da prikuplja porez i profit od turizma u starom centru, piše New York Times.
Kapitalistička priča o uspehu
Preko državne kompanije Habaguanex, Leal je ulagao novac u građevinske projekte. Obnovio je elegantne trgove iz 18. veka, barokne katedrale, restorane i hotele, uključujući i čuveni roze hotel Ambos Mundos, gde je Ernest Hemingvej napisao „Za kim zvono zvoni“. Paradoksalno, Stara Havana je postala kapitalistička priča o uspehu: obnovljene zgrade privukle su strane turiste, čiji je novac potom iskorišćen za finansiranje restauracije.
Do sredine 2000-ih godina oko 300 zgrada – otprilike trećina građevina u Staroj Havani – obnovljeno je. A Leal, koji je zapošljavao 3.000 radnika na mestu šefa Kancelarije za istoriju, bio je poznat kao heroj i uzor konzervativcima širom sveta.
„Bio je jedinstvena figura za svoje vreme“, rekao je u intervjuu Jeffrey DeLaurentis, američki diplomata koji je služio na Kubi za vreme Obamine administracije. „Takođe mu je data neverovatna autonomija. To je bio vrlo novo za Kubu.“
Kako je Stara Havana postala ekonomski motor Kube, Leal je bio poznat kao nezvanični gradonačelnik prestonice. Pozdravljao je dobronamerne ljude na ulicama (obično u njegovoj prepoznatljivoj sivoj majici). Glumio je u TV seriji o istoriji prestonice, „Andar La Habana“ („Šetaj Havanu“). Predavao je na američkim univerzitetima, a novinari su ga tražili za izjave kao vodećeg intelektualca.
Samo lepa fasada
Obnova Stare Havane ipak nije bila sjajna za sve; neki stanovnici su morali biti preseljeni zbog modernizovane zgrada. Novinari su isticali da je Stara Havana postala poput kulisa – lepa fasada koja sakriva siromašne Kubance. Radnici u obnovljenim hotelima radili su za platu od 20 dolara mesečno.
Kako je sam Leal rekao za Times, „boli me što svaki dan vidim granicu koja deli ono što je obnovljeno i ono šta ostaje da se obnovi“.
Kad ste već ovde…
