70 posto poplavljenih objekata za rušenje! Za sanaciju do 5.000 evra

Građevinska industrija Srbije će pomoći u obnovi oštećenih objekata u poplavama i za „prvi udar“ gradnje postoje dovoljne količine građevinskog materijala, prenosi Tanjug.

To je najavljeno iz Privredne komore Srbije, a stručnjaci smatraju da će veliki broj objekata, starih i koji su duže bili pod vodom, morati da budu srušeni. Procene su da će za sanaciju objekata, dakle onih koji neće biti rušeni, biti potrebeno u proseku između 3.000 i 5.000 evra po objektu.

Sekretar „Udruženja za građevinarstvo“ u PKS Viktor Kobjerski je rekao da su već razgovorali sa predstavnicima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i da PKS praktično već od danas sprema građevinski materijal. Dodaje da su obavljeni kontakti sa članicama PKS u građevinarstvu i da su se svi odazvali. Iako su, kako kaže, i oni u jako teškoj situaciji, već pomažu u sanaciji, čak i donacijama. Sada se, prema njegovim rečima, ispituje koliko ima kojih materijala na lageru.

Kobjerski je istakao da su najviše oštećene porodične kuće starije gradnje, sa kara tavanom i bez betonskih konsturkcija i da za njihovu obnovu već postoji kompletan građevinski materijal. Što se tiče podnih obloga i parketa, koji će se najviše tražiti, za početak ima dovoljnih količina i proizvodiće se koliko bude potrebno, dodao je on.

– Moje mišljenje, kao inženjera arhitekture, jeste da svi objekti koji su duže pod vodom moraju kompletno da se renoviraju i pretpostavljam da će sigurno od oko 70 odsto njih morati da se sruši – naveo je Kobjerski.

Taj stručnjak PKS je upozorio da vlasnike tih objekata ne probaju sami da ulaze u svoje kuće i stanove nakon povlačenja vode, jer svašta može da im se dogodi.

Potpredsednik „Građevinsko-industrijske komore Srbije“ Goran Rodić je rekao da će komisije koje budu izlazile na teren procenjivati štetu i davati predloge za sanaciju, kao i da će to morati da se poštuje, inače će biti dosta problema. Prema njegovim rečima, za prvu sanaciju je sigurno potrebno na stotine hiljada kvadratnih metara podnih obloga, otprilike isto toliko crepa i blokova, velike količine građevinske hemije i ostalih građevinskih materijala i stolarije.

Rodić je naglasio da bi na vreme trebalo pokrenuti proizvodnju potrebnih materijala i da bi do kraja godine moralo da bude obnovljeno bar 80 odsto oštećenih objekata da bi narod mogao da se vrati kući. On je, takođe, ukazao da će neki objekti morati da se sruše ukoliko su oštećenja takva da mogu da utiču na statiku objekata.

Rodić je naveo da će na osnovu prvih informacija sanacija stambenih objekata u proseku koštati između 3.000 i 5.000 evra po objektu, ne računajući one koji će se rušiti i praviti novi. Dodao je da trenutno ima dovoljno cigle i crepa, ali da će morati da se proizvodu dodatne količine podnih obloga i parketa.

Direktor „Zavoda za tehnologiju građenja Instituta za puteve“ Igor Vještica je rekao da taj institut angažuje oko 150 inženjera raznih profila na terenu na svim ugroženim područjima kako bi ustanovili stepen oštećenja na putnoj mreži.

Najkritičnije je u prigradskim opštinama Beograda i u mačvanskom i kolubarskom okrugu, rekao je Vještica dodajući da su poplave i klizišta napravili ogromnu štetu i da će se prave razmere videti kada se povuče voda.

– Što se tiče detektovanja problema na putnoj infrastrukturi biće sigurno potrebno mesec – dva da se obiđu svi putni pravci i radiće se na njihovom hitnom saniranju“, naglasio je on.

Inženjer zavoda za geotehniku u „Institutu za puteve“ Vladan Vlajković je rekao da su klizišta napravili veliku štetu na putevima, kao i da su se aktivirala zbog vode. Stručne ekipe će, kako je rekao, procenjivati da li je sa ekonomskog gledišta isplativije sanirati ili zaobići klizišta koja su ugrozila saobraćajnu infrastruktru. Što se tiče mostova, Vlajković je rekao da su mnogi mostovi stari i da nisu fundirani u zemlji na potrebnoj dubini, kao i da će pojedini mostovi čije je temelje potokopala i oštetila voda morati da se ruše i grade novi.

Inženjer zavoda za geotehniku u „Institutu za puteve“ Sandra Milosavljević smatra da će zbog poslednjih vremenskih nepogoda novi mostovi morati da se projektuju na novi način kako bi mogli više da izdrže u ovakvim situacijama.