5 principa na kojima počiva arhitektura Fransisa Kerea
Arhitekta sa sedištem u Berlinu objašnjava kako stvara dela koja nisu ni zapadnjačka ni tradicionalno afrička, ali se uvek uklapaju u kontekst svog okruženja.
Dobitnik Pritzkerove nagrade za arhitekturu za 2022. godinu, Diebedo Fransis Kere, prvi je afrički arhitekta kome je pripalo ovo prestižno priznanje u 43 godine dugoj istoriji dodeljivanja „arhitektonskog Nobela“.
Odrastao kao sin seoskog poglavice u provinciji Boulgou, u Burkini Faso, Kere se proslavio po svom inovativnom dizajnu koji spaja autohtoni narodni jezik sa modernim inženjeringom.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Fransis Kere dobitnik Prickerove nagrade za 2022. godinu
- Bijenale u Veneciji dobija prvog kustosa afričkog porekla
Istinski sofisticirani multikulturalizam
Kako piše The Spaces, Kereova uzbudljiva, društveno odgovorna dela oslanjaju se na tradiciju i obuhvataju područje Afrike ali i šire, a Prickerov žiri, koji je predvodio čileanski arhitekta Alehandro Aravena, saopštio je o svom kolegi sledeće:
“U svetu u kojem arhitekte grade projekte u najrazličitijim kontekstima, Kere doprinosi debati tako što uključuje lokalne, nacionalne, regionalne i globalne dimenzije u veoma lični balans osnovnog iskustva, akademskog kvaliteta, niske i visoke tehnologije i istinski sofisticiranog multikulturalizma.“
Prema Kereovim rečima, narednih pet principa povezuju njegovu revolucionarnu afrofuturističku arhitekturu.
1. Uključite zajednicu
Kereova prva zgrada bila je osnovna škola u njegovom rodnom selu Gando na jugoistoku Burkine Faso. Ovaj objekat projektovao je još dok je studirao na Tehničkom univerzitetu u Berlinu, a izgradio ga je uz pomoć čitave lokalne zajednice.
Morao sam da provedem neko vreme pričajući, objašnjavajući, ali ni to nije bilo dovoljno.
Arhitekta je istakao da mu je jedina želja bila da njegova zajednica bude deo procesa. On je objasnio da – iako su meštani bili upoznati sa materijalima kao što je glina, koja se i koristi lokalno – trebalo je neko vreme da ih ubedi da je to pravi izbor i dodaje:
“Nije bilo lako. Morao sam da provedem neko vreme pričajući, objašnjavajući, ali ni to nije bilo dovoljno. Ipak sam morao da napravim određene uzorke i makete.“
2. Sprovedite inovacije sa lokalnim znanjem i materijalima
„Arhitektura može mnogo da donese lokalnom društvu kao što je moje. Što više lokalnih materijala koristite, tako bolje možete da promovišete lokalnu ekonomiju i lokalno znanje, što ljude takođe čini ponosnim“, rekao je Kere.
Školska zgrada ima perforiran, zakrivljen krov od opeke, tako da vreo vazduh može da izađe iz unutrašnjosti.
Tako je osnovna škola Gando izgrađena od opeka napravljenih od gline i poboljšanih cementom. One su bile jednostavne za proizvodnju, a i tolerantne su na intenzivne temperature koje su karakteristične za polusušnu lokalnu klimu.
Školska zgrada ima i perforiran, zakrivljen krov od cigle, tako da vreo vazduh može da izađe iz unutrašnjosti.
3. Minimalno koristite resurse
Kere je poznat po kreiranju struktura koje su na prirodan način dobro osvetljene i ventilisane i koje ne zahtevaju mehaničke sisteme za kontrolu klime, čime se smanjuju tekući troškovi i potrošnja ugljenika.
„Trudim se da materijal iskoristim na najefikasniji način, pokušavam da vidim šta je dostupno na licu mesta i da kroz dogovaranje sa klijentom pronađem najbolji materijal za projekat. Onda, naravno, razmišljamo i o dizajnu na način koji ne troši mnogo energije za grejanje i hlađenje“, rekao je Kere.
Šarene kule od baobaba formirane su od trouglastih drvenih panela raspoređenih u radijalnom dizajnu.
Njegova instalacija Sarbalé Ke, što u prevodu znači „Kuća slavlja“, kreirana je za muzički i umetnički festival Coachella 2019 u pustinji Kalifornije, gde temperatura može da dostigne i preko 100 stepeni.
Šarene kule od baobaba, koje su sada već stalna postavka u dolini East Coachella, formirane su od trouglastih drvenih panela raspoređenih u radijalnom dizajnu kako bi svetlost i vazduh prolazili kroz njih.
Njihova raznobojna spoljašnjost sa druge strane odražava upečatljive izlaske i zalaske sunca u dolini Indio, kao i nijanse obližnjeg planinskog lanca.
4. Dizajnirajte sa regionalnim senzibilitetom i tradicijom
Kere je povezan i sa Evropom i sa Afrikom, a njegova kancelarija postoji i u Berlinu i u Burkini Faso.
On stvara moderna dela koja „nisu ni zapadnjačka ni tradicionalno afrička“, ali se uklapaju u kontekst svog okruženja.
Kere je rekao i da je tokom svog rada bio inspirisan racionalnom arhitekturom Misa van der Roea – „Tako efikasna, tako jednostavna, vrlo jasna za razumevanje“ – kao i Luisom Kanom koji je projektovao Indijski institut za menadžment Ahmedabad 1974. godine koristeći lokalnu opeku – „To mi je otvorilo oči“.
5. Stvarajte arhitekturu koja poboljšava jednakost
Kere je dizajnirao brojne škole, stambene projekte u zajednici, biblioteku, dom zdravlja, kao i nacionalne skupštine i institute, koji svi imaju za cilj da podignu životni standard i usade osećaj ponosa kroz dobar dizajn.
Svako zaslužuje kvalitet, svako zaslužuje luksuz i svako zaslužuje udobnost.
U svojoj izjavi nakon dodeljene Pritzkerove nagrade, arhitekta je objasnio:
“Nadam se da ću promeniti paradigmu, podstaknuti ljude da sanjaju i podvrgnuti ih reskiranju. Ne treba da rasipate materijal zato što ste bogati. Ne treba da stvorite kvalitet zato što ste siromašni. Svako zaslužuje kvalitet, svako zaslužuje luksuz i svako zaslužuje udobnost. Međusobno smo povezani i zabrinuti u pogledu klime, demokratije i oskudice i to je briga svih nas.“
