Kinematografija je sposobna da predstavi arhitekturu na način na koji ostale umetnosti ne mogu. Ali je zato sposobna i da je dobro iskritikuje…
Mnogobojne filmske produkcije se bave predstavljanjem gradova i njihove arhitekture kroz filmove različitih žanrove. Međutim, neki od njih to rade na kritičan način pokrećući provokativna pitanja o arhitekturi u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
Možda zbog činjenice da su kinematografija i moderna arhitektura nastali gotovo u istom periodu, film je prirodno postao instrument kritike. Zato je ArchDaily napravio listu antologijskih filmova koji su, iako nenamerno, postali nezaboravni primeri kritike moderne arhitekture, a samim tim i društva. Krenimo redom!
My Uncle (Jacques Tati, 1958)
Ukućanin uzalud pokušava da se prilagodi novoj stvarnosti koja obećava lakoću i udobnost života uz svu automatizaciju i tehnološke novitete.
Prilikom posete svojoj sestri, Monsieur Hulot biva dočekan u izuzetno savremenom domu, koji je opremljen za potrebe života jedne moderne porodice. Ironično dezorijentisana figura gospodina Hulota uzalud pokušava da se prilagodi novoj stvarnosti za njega koja obećava lakoću i udobnost života uz svu automatizaciju i tehnološke uređaje. Međutim, to mi donosi samo poteškoće.
The Pruitt-Igoe Myth (Chad Freidrichs, 2011)
Dokumentarni film novijeg datuma The Pruitt-Igoe Myth, govori o stambenom kompleksu Pruitt-Igoe na periferiji američkog grada Sent Luisa, čiji projekat potpisuje Minoru Yamasaki. Film je izgrađen od izjava bivših stanara kompleksa, otkrivajući motive koji su pokrenuli izgradnju ovog ogromnog stambenog bloka, kao i kontraindikacije koje su dovele do urušavanja istog kompleksa 1972. godine.
Playtime (Jacques Tati, 1967)
Još jedan film kojeg potpisuje Jacques Tati ponovo govori o životu u modernom gradu koji je prikazan u kontrastu sa figurom gospodina Hulota. Kroz film je prikazana borba Hulota sa pronalaženjem svog identiteta u sve više mehanizovanoj stvarnosti koju pruža moderan grad.
https://www.youtube.com/watch?utm_medium=website&utm_source=archdaily.com&v=5y4g3BT8Z_Y
2 or 3 Things I Know About Her (Jean-Luc Godard, 1967)
Godard se u filmu koristio slikama urbanih transformacija koje su se odigrale na periferiji Pariza 1960. godine, kao metaforama za živote likova u filmu. Kroz svakodnevni život žena u filmu govori se o konzumerizmu, kapitalizmu i globalizaciji.
https://www.youtube.com/yST1KXpBamI
Alphaville (Jean-Luc Godard, 1965)
Film Alphaville govori o istoimenom neprijateljskom, nehumanom i mračnom gradu, koji je smešten u nejasno definisanoj budućnosti. U ovom gradu sve ljudske aktivnosti kontroliše centralni sistem, odnosno kompjuter Alpha 60, koji i odlučuje sudbini svih stanovnika grada. Nažalost, distopijsko društvo predstavljeno u filmu, sve više podseća na našu realnost.
Kad ste već ovde…
