Laki kao vazduh: Ovi 3D štampani izolacioni zidovi ne sadrže cement

Porozni materijal nastao reciklažom može se primeniti u različitim gustinama, strateški raspoređujući izolaciju i čvrstoću tamo gde je to potrebno.

Koristeći se snagom proizvodnje koja ne zahteva kalupe, odnosno oplate, kroz robotsko štampanje velikih razmera, istraživači sa ETH Zürich su u saradnji sa kompanijom FenX AG testirali novi materijal.

Cilj švajcarskih naučnika i njihovih zemljaka je bio da se od mineralne pene načinjene od recikliranog otpada izgrade lagani, monolitni, izolacioni elementi, koji minimalizuju upotrebu materijala, fizički rad i troškove.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Novi recept: Beton od biouglja apsorbuje više CO2 nego što ga emituje
• Sr*nje materijal: Ova kuća napravljena je od iskorišćenih pelena

Strateški raspoređena izolacija i čvrstoća

Ova mineralna pena bez cementa je porozan materijal, koji se može primeniti u različitim gustinama, strateški raspoređujući izolaciju i čvrstoću tamo gde je to potrebno.

Na ovaj način optimizuju se toplotne performanse i potrošnja energije neophodna za zagrevanje unutrašnjeg prostora.

Šta više, korišćenjem jednog materijala koji ima različite gustine, olakšava se ponovna upotreba i njegova reciklaža, koji već u startu ima manji ugljenični otisak od konvencionalnog betona.

Airlements predstavlja prototip zida visine dva metra, koji je sastavljen od četiri 3D štampana elementa.

Pomenuti materijal i princip su primenjeni na konkretnom projektu, koji je nazvan Airlements i predstavlja prototip zida visine 2 metra, koji je sastavljen od četiri 3D štampana elementa.

Svaki od ovih ošupljenih segmenata težak je 25  kilograma i za štampanje svakog pojedinačno trebalo je manje od sat vremena, nakon čega su elementi ostavljeni da se stvrdnu u periodu od sedam dana, u kontrolisanim uslovima.

Šta je napredak u odnosu na prethodne studije?

Radeći u uslovima gde je temperaturni opseg od 20 do 28 stepeni Celzijusa, a vlažnost vazduha od 20 do 70%, ova konfiguracija eliminiše potrebu za energetski intenzivnom obradom, što je značajan napredak u odnosu na prethodne studije koje su uključivale primenu mineralne pene bez cementa.

Rebrasta tekstura svakog pojedinačnog elementa obezbeđuje veću čvrstoću i strukturalni integritet završnoj strukturi.

Kako istraživanje bude napredovalo, akcenat će biti stavljen na poboljšanje nosivosti elemenata.

Kako bi se formirao kohezivni monolitni sistem, šuplje jezgro se može napuniti mineralnom penom i „zapečatiti“ zaštitnim slojem od bescementnog maltera. Na ovaj način, elementi se mogu koristiti kao nestrukturalni spoljašnji zidovi.

Na kraju, naučnici otkrivaju da će, kako istraživanje bude napredovalo, akcenat biti stavljen na poboljšanje nosivosti elemenata, kao i na usavršavanje proizvodne preciznosti sistema 3D štampanja.