10 zlatnih pravila za sađenje stabala radi obnove šuma
Znate li da pogrešno drvo na pogrešnom mestu može doneti više štete nego koristi?
Svi smo svedoci brojnim negativnim efektima manjka šuma u našoj zemlji, ali i na celoj planeti. Ako nešto ne preduzmemo sad, ne piše sam se dobro. Medjutim, kao i u svemu, nije dovoljno samo pokrenuti ljude i krenuti u akciju, potrebno ipak malo dublje ući u temu i znati gde, šta i kako saditi.
Sadnja drveća je odlično i neophodno rešenje kako bismo umanjili efekte klimatskih promena i zaštitili biodiverzitet, odnosno različitost živog sveta zahvaljujući kojima prirodni procesi funkcionišu u ravnoteži, ali pogrešno drvo na pogrešnom mestu može doneti dosta štete. Osnovna pravila podrazumevaju zaštitu postojećih šuma, odabir adekvatnih vrsta i uključivanje lokalnih zajednica.
Sadnja određenih vrsta na određenom mestu mora biti prioritet za sve zemlje budući da se približavamo, kako za BBC kaže Dr Paul Smith iz Botanic Gardens Conservation Internationala kaže, presudnoj deceniji za budućnost naše planete, a time i našeg života na njoj.
Ako se posadi pogrešna vrsta na pogrešno mesto, može nastati veća šteta nego korist.
U mnogim delovima sveta u toku je niz ambicioznih projekata sadnje drveća koji bi zamenili izgubljene šume. Prema navodima BBC-a, britanski premijer najavio je da im je cilj da zasade 30.000 hektara novih šuma godišnje u Britaniji. Takođe, sadnja 8.000 km šumskog zida za borbu protiv klimatske krize na afričkom kontinentu pokrenuta 2007. godine, postaće najveća živa struktura na zemlji, tri puta veća od Velikog koralnog grebena.
Ipak, sadnja drveća je kompleksan posao, i nema univerzalnih rešenja. Drugim rečima nije dovoljno samo nabaviti neke sadnice i posaditi ih. Ako se posadi pogrešna vrsta na pogrešno mesto, može nastati veća šteta nego korist.
Prirodne šume koje vrve od biljaka, životinja i pečuraka zamenjuju se monokulturama, odnosno komercijalnim plantažama gde je drveće posađeno u redove sa namerom da se seče kada poraste kao izvor drvene građe za razne svrhe.
Šumu ne čine samo stabla
Veoma je bitno stvoriti šume koje su što sličnije prirodnim šumama sa svim šumskim spratovima, jer šumu ne čine samo velika stabla, već je tu žbunje i zeljasta vegetacija sa svim živim svetom koji prati takvo stanište. Takođe, prirodne šume su kombinacija različitih vrsta drveća i nikad nije prisutna samo jedna vrsta, i tek tada pružaju višestruke koristi ljudima, životnoj sredini i prirodi i svom živom svetu. Koje vrste se u šumi nalaze zavisi od strane sveta, nadmorske visine, stena, minerala i zemljišta na kojem rastu, klimatske zone…
10 zlatnih pravila za obnovu šuma
Prema istraživanju objavljenom u časopisu Global Change Biology, u nekim slučajevima planirana sadnja drveća ne povećava apsorpciju ugljen dioksida i može imati negativne efekte.
Naučnici su objasnili 10 zlatnih pravila kako saditi stabla radi obnove šuma, što svakako mora biti prioritet svake zemlje u ovoj dekadi.
1. Zaštititi postojeće šume
Održavanje šuma u izvornom stanju je uvek poželjno i trebalo bi biti prioritet, neoštećene stare šume bolje apsorbuju ugljenik i otpornije su na vatru, oluju i sušu, a naravno za sve novo posađeno čak i kada je adekvatno odabrano i vrsta i lokacija, treba neuporedivo više vremena dok poraste i dobije svoj pun efekat i funkciju.
2. Neophodna saradnja s lokalnim stanovništvom
Studije pokazuju da je uključivanje lokalne zajednice ključ uspeha projekta sadnje drveća. Lokalci često imaju najviše koristi od brige o šumi u budućnosti.
3. Uvećati oporavak biodiverziteta kako bi se ispunilo više ciljeva
Ponovno pošumljavanje trebalo bi da ima nekoliko ciljeva, uključujući zaštitu od klimatskih promena, poboljšanje zaštite i pružanje ekonomskih i kulturnih koristi.
4. Izabrati pravo područje za pošumljavanje
Saditi drveće na područjima na kojima su i ranije bile šume, ali su degradirane, umesto da se koriste druga prirodna staništa kao što su pašnjaci ili močvare.
5. Koristiti prirodni rast šume gde god je to moguće
Kada su prethodni preduslovi ispunjeni sledeći je koristiti prirodni rast šume gde god je to moguće. Pustiti drveće da raste prirodno je efikasnije jer se tima ostavlja mogućnost prirodi da se sama regeneriše kroz svoje procese. Time se otvara mogućnost za rast nižih biljaka u donjim spratovima šume, koje inače nazivamo korov i sklanjamo ih, a one zapravo omogućavaju dalji razvoj živog sveta i porast biodiverziteta. Naravno prepustiti da se prirodni procesi sami odvijaju svakako je jeftinije.
6. Odabir adekvatnih vrsta drveća koje mogu da maksimilazuju biodiverzitet
Ovo je od presudnog značaja. Najbolje je saditi mešavinu biljnih vrsta koje od prirode rastu na lokalnom području, uključujući i neke retke vrste i drveće od ekonomskog značaja, ali izbegavati vrste koje bi mogle da postanu invazivne.
7. Uveriti se da su odabrane vrste elastične da se prilagode promenljivoj klimi
Koristiti seme drveća koje odgovara lokalnoj klimi uz procenu kako su se sada u novim uslovima velikog zagađenja pokazale te biljke i kako bi se to moglo promeniti u budućnosti.
8. Planirati unapred
Planirati kako da se nabavi seme i sadni materijal u saradnji sa lokalnim stanovništvom. U idealnom slučaju, ispitivanja lokacije trebalo bi da se sprovedu pre sadnje velikog broja drveća.
9. Kombinovati naučno znanje s lokalnim znanjem i učiti kroz rad
Ovaj miks predstavlja idealnu kombinaciju i recept za uspeh, jer niko pojedinačno ne zna sve, ali deljenjem informacija i iskustava se mnogostruko povećava verovatnoća za uspešno obavljen posao.
10. Održivost novog zasada drveća
Ovo je pravilo koje proizilazi iz adekvatne primene svih prethodno navedenih pravila. U njemu počiva razlog za bilo kakvo delovanje i zapravo je krajnji cilj. Uspeh novoposađenih šuma počiva na ispunjenju njihove funkcije i na izvoru prihoda za sve zainteresovane strane, uključujući i za najsiromašnije.
Kad ste već ovde…
