10 projekata za Dan planete koji čuvaju Zemlju

Pogledajte kako arhitektura i građevinarstvo mogu sačuvati našu planetu.

Dok obeležavamo 51. Dan planete Zemlje, teško je zamisliti vreme u kome se naš odnos sa planetom toliko razlikuje od normalnog. Dok se borimo sa najtežom zdravstvenom krizom u poslednjih sto godina, pažnju bi trebalo okrenuti budućnosti, odnosno razmišljati kako ćemo živeti jedni s drugima, ali i kako očuvati prirodu u momentu kada naši zahtevi za naftom, transportom i energijom eksponencijalno rastu.

Međutim, postoji brojni svetli primeri u arhitekturi i građevinarstvu koji svedoče tome da čovečanstvo ide krupnim koracima napred ka iznalaženju rešenja za očuvanje okoline i spasavanje planete. Predstavljamo vam 10 najzanimljivijih:

1. Parking na sunce koji daje vetar u krila promociji zelene gradnje

Nadstrešnica u formi krila sa gornje strane u celosti je obložena solarnim panelima. Arhitektonski biro Openbox Architects, koji potpisuje projekat solarnog parkinga u Tajlandu, već čitav niz godina čvrsto veruje da je alternativni, održivi energetski koncept, ključ budućeg građevinskog razvoja. Naime, oni ističu da potrošnja energije u životnom veku jednog objekta predstavlja jedan od najvećih troškova tokom poslovanja, te njihovo smanjenje može biti od velike koristi za čitavu građevinsku industriju. Srećom, primena održivih sistema poslednjih godina je u snažnom zamahu što potvrđuje i ovaj interesantan projekat koji daje vetar u krila promociji zelene gradnje. Ceo članak pročitajte ovde.

2. Kako Holanđani koriste arhitekturu da bi nahranili svet

Holandija je drugi po redu najveći izvoznik poljoprivrednih proizvoda na svetu, a tajna njihovog uspeha između ostalog leži i u upotrebi arhitektonskih inovacija. Prostrani staklenici koji zauzimaju površinu od 93,3 hektara, što je na primer, duplo više od ukupne površine Novog Beograda, mogu da nahrane ceo svet. Pročitajte više ovde.

3. Ovaj kišni vrt u Kaću umanjuje rizik od urbanih poplava i štiti životnu sredinu

Vrt u okviru kuće u Kaću nedaleko od Novog Sada, potpisuje Amela Greksa, master inženjer pejzažne arhitekture, projektant održivih sistema za upravljanje vodom. Ona je ovaj kišnu baštu projektovala u vidu blage depresije, kako bi prihvatio što veću količinu vode i infiltrirao je u zemljište. Osnovu vrta čini posebno dizajnirana smeša zemljišta visoke infiltracione sposobnosti, šljunak i kamen različite frakcije kao i posebno odabrane biljke koje su adaptirane na uslove povremenog plavljenja i suše. Kada je u pitanju opšti izgled biljaka, pored odgovarajućih uslova sredine, neophodno je da se one uklapaju u okolni kontekst. Pročitajte sve ovde.

4. Bečke senke: Nova ideja u borbi protiv letnjih vrućina

Drveće i zelene površine su, smatraju u bečkoj gradskoj upravi, najbolji klima uređaji. Zbog toga je bečka gradska uprava prošle godine za sadnju stabala i održavanje postojećeg zelenila izdvojila čak osam miliona evra.

Iako gotovo nema ulice ili dela grada gde nisu posađena nova stabla, razmišlja se i o lokacijama gde zbog guste izgrađenosti ili previsokih troškova preuređenja javnih površina i premeštanja podzemnih instalacija to ipak nije moguće. Na takvim lokacijama se s ciljem zaštite od letnih vrućina i štetnog sunčevog zračenja kreće s postavljanjem kreativnih zasenčenja i nadstrešnica nad javnim površinama. Više saznajte ovde.

5. Ova ekološka cigla pravi se od građevinskog otpada

Škotska start-up kompanija Kenoteq predstavila je javnosti proizvod K-Briq, održivu verziju klasične cigle. U odnosu na slične konvencionalne proizvode, proizvodnjom ove opeka emituje se znatno manje ugljenika.

K-Briq je izum Gabriele Medero, profesorke inženjerstva sa Edinburškog Univerziteta Heriot-Watt. Medero je provela više od deset godina u istraživačkom radu razvijajući ovaj proizvod, vođena željom da doprinese umanjenju štetnog uticaja građevinske industrije na životnu sredinu. Više pročitajte Ova ekološka cigla pravi se od građevinskog otpada.

6. Kako plutajuća ostrva prečišćavaju zagađeno jezero podno Avale

Osnovu projekta čini primena fitoremedijacije, odnosno bioloških sistema, kojima se pomoću biljaka i prirodnih bioloških procesa vrši prečišćavanje vode bez primene hemijskih materija, a čime se ne stvaraju nus produkti i nema negativnog uticaja na životnu sredinu. Ovakva inovativna tehnologija bazira se na prirodi zasnovanim rešenjima (Natute Based Solutuions). Pročitajte sve ovde.

7. Betonski hotel za divlje pčele i insekte

Divlje pčele i insekti obično se gnezde u drveću ali i na drugim nebezbednim mestima koja mogu povrediti pčelu i njena nežna krila. S druge strane, Beehaus je veoma gladak. Pored toga, beton je izuzetno robustan materijal i gotovo neuništiv pa nije potrebno posebno održavanje. Nakon što mlade pčele odlete, hotel se može lako očistiti tankom četkom. Tako će Beehaus nuditi divljim pčelama „krov nad glavom“ mnogo godina. Pročitajte ceo članak ovde.

8. Prvo naselje u kojem će se sklopiti PAKT između ljudi i prirode

Za novi kvart u Kopenhagenu, koji će se u potpunosti graditi od drveta, planirano je obezbeđivanje prirodnih staništa koja podstiču bolji razvoj biljnih i životinjskih vrsta.

Projekat Faelledby, planiran na periferiji Kopenhagena, trebalo bi da bude izgrađen na mestu nekadašnje deponije, a planirano je da u ovom zelenom naselju živi 7.000 ljudi. Više pročitajte ovde.

9. Stambeni kompleks s urbanim baštovanstvom u Beču

Zgrada wabe23 nudi svojim stanarima da se voćem i povrćem snabdevaju iz lokalnih izvora. U 23. bečkom okrugu Liesing nedavno je proslavljeno useljenje 1.100 novih stanova. Najveća zanimljivost ovog kompleksa jeste koncept zajedničkog korišćenja spoljašnjeg prostora kao i težište na urbanom baštovanstvu. Naime, svaka od pet stambenih zagrada svojim stanarima nudi mogućnost baštovanstva na povišenim ili normalnim gredicama smeštenih oko objekta ali na krovu zgrade. Više pročitajte ovde.

10. Zgrada-elektrana proizvešće struju i za njeno rušenje

Arhitektura ovog poslovnog objekta u Norveškoj je u službi prikupljanja što veće količine sunčevih zraka tokom cele godine. Zahvaljujući odličnoj izolaciji ali i velikom fotonaponskom omotaču krova i fasade objekta koja je okrenuta ka jugu, Powerhouse Telemark će generisati 256.000 kWh svake godine što je otprilike 20 puta više od godišnje potrošnje jednog prosečnog norveškog domaćinstva. Više saznajte ovde.