Projekat koji potpisuje beogradski AKVS karakteriše modularna organizacija, prilagodljivost osnove i mogućnost slobodnog izbora završne obrade fasade.
Na konkursu EKO naselje u Petrovaradinu u organizaciji portala Gradnja.rs, koji je raspisao Data Investment, u saradnji sa kompanijama Xella Srbija, Energy Net, Home Concept, Aling-Conel i Oblo Living prva nagrada, u iznosu od 7.000 evra, pripala je radu pod šifrom 1828369.
Pobedničko rešenje izrađeno je u okviru beogradskog studija AKVS arhitektura. Autori projekta su Anđela Karabašević Sudžum i Vladislav Sudžum. Projektanti su bili Marija Matijević, Jelena Smiljanić i Kristina Žilić, dok je konsultant bio Nikola Milanović, arhitekta sa licencom.
Srodni članci na portalu Gradnja.rs:
Pogledajte rad koji je dobio pohvalu, kao i projekte koji su dobili drugu i treću nagradu.
Kuće po dijagonali
Koncepcijskom razradom kompozicije kuće na parceli ujedno je postignut razuđen ansambl manjih volumena koji doprinosi uklopljenosti naselja u okolni novosadskog predgrađa.
„Naselje je kvalitetnom urbanističkom postavkom dobilo razigranu matricu volumena, tako da njegova prepoznatljivost nije ostvarena isticanjem formi, već različitim kombinacijama i postavkama kubusa. Time je omogućeno da se svaka parcela može pojedinačno razvijati bez bojazni da se naruši ideja celine“ – navodi stručni žiri.
Dijagonalno smicanje i segmentiranje volumena daje rešenju poseban kvalitet i uvodi dinamiku u urbanistički niz u kome je trinaest privatnih parcela.
Smicanjem segmenata kuće podstiču se intenzivnije veze sa susedima.
„Svaku kuću čine dva ili tri osnovna elementa, koji se smiču po dubini parcele, tako da formiraju dve specifične mikroklime oko kuće – veliko jugozapadno dvorište, osunčano tokom većeg dela dana, i intimniju, ulaznu severoistočnu avliju ka ulici, osunčanu jutarnjim suncem, i u prijatnoj senci tokom ostatka dana. Za razliku od panonsko-vojvođanske kuće, koja je bila primarno orijentisana ka svom dvorištu, smicanjem segmenata kuće podstiču se intenzivnije veze sa susedima, a povlačenjem svake druge kuće ka dubini parcele, formiraju se široke dijagonalne vizure iz zajedničke ulice naselja kroz više ozelenjenih dvorišta u isto vreme“ – navode autori u svom obrazloženju.
Tipologija objekata
Oko jednog volumena
Objekat opštegradskog centra nadovezuje se na osnovnu logiku Eko-kuće. Čini ga centralni volumen u kojem je prostor multifunkcionalne sale u prizemlju, a poslovni apartmani i veći radni prostori na spratu.
Oko centralnog volumena u prizemlju se razvijaju manje prostorne jedinice za uslužne delatnosti (apoteka, frizer, piljara, radionica). Krov iznad lokala u prizemlju je ozelenjen, a fasada jezgra koje se uzdiže u sredini ventilisana.
„Objekat teži polivalentnosti i umrežavanju pojedinačnih radnih jedinica – svi prostori konvergiraju ka zajedničkoj centralnoj sali, i međusobno se nadovezuju jedni na druge, tako da se više prostora može spajati ili razdvajati po potrebi“ – navode autori.
Opštegradski centar
Tradicija na savremeni način
Analizom funkcionalne sheme tipične vojvođanske tradicionalne kuće ušorenog naselja proizašla su tri tipa – modela kuća koji u prostornom i organizacionom smislu pružaju više mogućnosti za korišćenje sveukupnog prostora kuće i dvorišta.
„Eko-kuća ne liči na vojvođansku kuću, niti preuzima njene prepoznatljive oblikovne elemente koji su bili odraz kulturološke i tehnološke realnosti vremena u kojem je nastala. Ona je savremena i nova u svom arhitektonskom i prostornom izrazu, u želji da donese novi duh stanovanja u skladu i miru sa prirodom u budućnosti. Ujedno, u njenu prostornu logiku utkani su kvaliteti i autentični obrasci života u vojvođanskoj kući, pre svega kroz tri osnovna postulata: 1) razvijeni trem – intenzivna veza sa dvorištem, 2) kuhinja i ognjište kao srce kuće i 3) salon kao aktivator veze kuća/ulica“ – navode autori u svom obrazloženju.
Ognjište sa tremom predstavlja srce Eko-kuće, u energetskom i funkcionalnom smislu, i njen osnovni životni prostor.
Ognjište sa tremom predstavlja srce Eko-kuće, u energetskom i funkcionalnom smislu, i njen osnovni životni prostor. Potiče od karakteristične centralno pozicionirane “druge sobe” vojvođanske kuće – kuhinje se ognjištem u kojoj se odvijao svakodnevni život porodice, i koja je zajedno sa tremom povezivala sve ostale prostore u kući. Ognjište je koncipirano da servisno može da opsluži sve prostore kuće, ali da je ujedno samo po sebi prostor za dnevni boravak.
Tradicionalni linijski trem vojvođanske kuće razvijen je kroz čitav plan prizemlja, prstenasto oko centralnog ognjišta, u cilju potenciranja što intenzivnije veze kuće sa dvorištem. Trem je koncipiran tako da postane ekstenzija osnovnog životnog prostora u ognjištu. Preko njega se svakodnevni život stanara širi iz ognjišta ka prirodnom okruženju, i obrnuto. Kao međuprostor, intenzivnije frekventnosti korišćenja, trem teži polivalentnosti, jer je prepušten slobodi tumačenja korisnika u odnosu na specifične scenarije i potrebe.
Salon je prva soba Eko-kuće ka ulici, i aktivator veze privatnog prostora kuće sa javnim prostorom ulice. On je naslednik ideje o izloženoj gostinskoj sobi i posebno ukrašenom zabatnom zidu vojvođanske kuće kao statusnom simbolu porodice. Salonom se kuća i porodica predstavljaju svetu, i uspostavljaju neposrednu vezu sa lokalnom zajednicom. Salon u kontekstu Eko-kuće postaje inicijator novih savremenih obrazaca stanovanja, u zavisnosti od potreba korisnika.
Forma, funkcija i konstrukcija su međusobno usklađeni tako da čine jedinstven prostorni i oblikovni sklop.
„Ovakvo savremeno i promišljeno razvijanje logike funkcionisanja tradicionalne vojvođanske kuće pružilo je rešenju fleksibilnost i modularnost u tretmanu prostora, te mu istovremeno dalo autentičnost i prepoznatljivost“ – ističe stručni žiri.
Forma, funkcija i konstrukcija su međusobno usklađeni tako da čine jedinstven prostorni i oblikovni sklop koji se nadopunjuje sa spoljašnjim prostorom. Uprkos jednostavnoj konstrukciji postignuto je bogatstvo mogućnosti u organizaciji prostora.
U zavisnosti od potreba vlasnika, svaki od predloženih tipova bi mogao da se još uveća ili smanji u odnosu na ponuđena rešenja, čemu upravo doprinosi modularnost prostora koja bi daljom razradom mogla da se usavrši i/ili racionalizuje.
Utisku skladne i nenametljive celine doprinosi dobro dimenzionisanje prostora i logične funkcionalne veze.
Programsko-funkcionalno aktiviranje prednjeg dvorišta uvođenjem prostora – „salona“ koji, u zavisnosti od zanimanja ukućana, poprima različite karakteristike i aktivira ulično dvorište, uveliko doprinosi životnosti celokupnog naselja i razvijanju života zajednice.
Mogućnosti povezivanja spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora daju posebne vrednosti ovom radu, kako u ekološkom tako i u smislu primerenosti lokaciji i savremenim tendencijama u stanovanju.
„Gradacija spoljnih prostora – od polujavnog prema ulici, preko intimnog koji se prožima sa kućom do privatnog u zadnjem delu parcele – daje poseban kvalitet u odnosu na ostala konkursna rešenja. Utisku skladne i nenametljive celine doprinosi dobro dimenzionisanje prostora i logične funkcionalne veze“ – naglašava stručni žiri.
Eko kuća
Energetska efikasnost
U odnosu na konstruktivno i oblikovno rešenje, te predlog uređenja dvorišta, u koncept kuća su uključeni ekološki principi i preporučeni tehnološki sistemi.
Racionalizacija utroška energije kroz grejanje ili hlađenje je ostvarljiva ne samo primenom tehnoloških sistema, standardnih ili naprednijih, nego i postignutim funkcionalnim organizacijama, u čemu se posebno ogleda inovativnost koncepta. Preporučeni sistemi gradnje su naročito došli do izražaja zbog primenjene fleksibilnosti i modularnosti prostora, pa je u tom smislu rešenje izrazito racionalno i ekonomično.
Primenjeni materijali
„Tradicionalni trem koji je doživeo svoju transformaciju i postao integrišući prostor služi kao tampon zona – u letnjem periodu za sprečavanje pregrevanja i provetravanje a u zimskom periodu kao svojevrsni vetrobran ili vazdušna zona koja olakšava zagrevanje prostora kuhinje, dnevnog boravka i spavaćih soba“ – navodi žiri u svom obrazloženju.
Materijalizacija fasade pruža mogućnosti ne samo za potencijalnom racionalizacijom, nego i za kontekstualizacijom poštovanjem odlika okruženja i lokalnih karakteristika – primena opeke, klinker opeke i fasadne keramike, drveta i dr.
„Završnu materijalizaciju EKO kuće čini dvojna kombinacija ventilisane porcelanosa fasade u zoni jezgra i bela nano-fasada sa velikim staklenim površinama u zoni pametnog trema. Projektom se predlažu i dve dodatne opcije za ventilisanu fasadu, u zavisnosti od želje i ekonomske mogućnosti klijenta: mat falcovani lim akvamarin boje ili drvena fasadna obloga. Opna od falcovanog lima je najekonomičnija opcija, koja pruža sve dobrobiti ventilisane fasade, kao i preraspodelu toplotne energije sa osunčane strane na celu fasadnu opnu, te time smanjuje pregrejavanje cele kuće leti“ – zaključuju autori u svom opisu.
Faktografija
EKO naselje u Petrovaradinu
Anđela Karabašević Sudžum i Vladislav Sudžum
Marija Matijević, Jelena Smiljanić i Kristina Žilić
2022.
Kutija. Kutija. I opet kutija.
Zasto?
Drugonagradjeno resenje je najlepse. Zapravo sva su lepsa od prvonagradjenog. A nijedno nije zaista ekolosko.
Posmatrajuci kvadrature i funkcionalne podele svih resenja, jasno se uvidja da vecinom nase arhitekte i dalje smatraju da ne treba projektovati za ljude sa manjim ili srednjim primanjima, i taj sindorm arhitekte koji sluzi plemicima i burzujima je i dalje akutan i podjednako odvratan.
Gotovo sva resenja imaju ili predimenzonisane dnevne zone ili preveliki broj spavacih soba. Da ne spominjem bazencine i garaze za po 2 auta, sada kad u Evropi skoro svi razmisljaju kako da motivisu ljude da vise koriste javni prevoz.
Na stranu uzasna estetika prvonagradjenog resenja, najvaznije je napomenuti da neodrzivost ne proizilazi iz razmisljanja ucesnika nego iz postavke konkursa i razmisljanja raspisicava koji ocigledno nisu citali literaturu o zelenoj arhitekturi mladju od 50 godina, jer bi shvatili da je po brojnim studijama jednoporodicno stanovanje proglaseno za jednu od najneekoloksijih tipologija zbog ogromnih rasipanja u infrastrukturnom ulaganju, izgradnji i svemu drugom.
Nema tog solarnog panela koji moze da nadomesti los urbanizam i planiranje. Menehten je ekoloskiji od ovoga. Ali Menhetn ima druge probleme zbog svog gigantizma.
Stoga tipologije sa najvecim potencijalom za istinsku odrzivost, a ujedno i sa dozom covekomernosti su viseporodicne zgrade od 4 do 7 spratova visine (u nizu ili slobodnostojece).
Ali preambiciozno bi bilo ocekivati ovakvu dubinu razmisljanja od ovakvih raspisivaca.
A što niste poslali svoje rešenje?
Meni se čini da je trem zakačen na končićima, tako da je statički ne održivo…
Projekte slabo šaljem na domaće konkurse zato što ne znam da radim ne održiva rešenja, da ne kažem čardake ni na nebu ni na zemlji.Brani se Enterijeristima -Dizajnerima učešće…Osim toga žiriji na našim konkursima slabo stoji sa funkcijom …Plaše se konkurencije i fokusirani na sopstvenu interesnu grupu….traže jedno a nagrade drugo…Usput dok je bilo časti, nagrađena sam prvom nagradom za enterijer hotelske sobe u Budvi u konkurenciji od 56 radova , a pobedila sam na konkursu za projektanta montažnih kuća tako da sam uradila 136 kuća za platu za EU, od mene dosta.
problem je malograđanština, prezir iz ličnog kompleksa, konkurentnosti, zloba i zavist itd. inače svojstven folklor naroda ex-yu.. a kao sto kaze Zoran jednostavno : kutija.. strašan „ekološki“ projekat nema dalje
Kako istina boli…ha,ha,ha.
Jesu svi stručni za stanovanje kao svakodnevno iskustvo, ali nisu svi stručni za stanovanje kao tehnološko-tehnički poduhvat.
Ako je stručni žiri doneo odluku, ona se treba uvažiti – bez obzira na lična neslaganja i ukuse.
Problem ovde je nepoštovanje stručne procene i mišljenja.
Sjajna osnova! bravo akvs