Inicijativa da Kragujevac (konačno) dobije Arhitektonski fakultet

Čitavu deceniju stara ideja o osnivanju Arhitektonske škole u srcu Šumadije sve je bliže svom ostvarenju – i to možda baš u zoni Kneževog arsenala.

Kao jedan od najvećih gradova u Srbiji, u kome prema popisu iz 2022. godine živi 171.186 stanovnika, Kragujevac decenijama zaostaje za ostalim univerzitetskim centrima u zemlji kada je reč o osnivanju arhitektonskog fakulteta.

Da se ovakvo stanje stvari promeni i da grad na Lepenici konačno dobije obrazovnu ustanovu za buduće arhitekte, misija je kojoj se posvetio dr Aleksandar Rudnik Milanović, kragujevački arhitekta, naučni savetnik i osnivač istraživačko-projektantskog studija Rudnik Urbanizam Dizajn Arhitektura – R. U. D. A.

Kao pokretač Inicijative za osnivanje Arhitektonskog fakulteta u Kragujevcu, on smatra da je taj cilj svakako moguć. Ali da li će se to i desiti, izgleda da zavisi pre svega od podrške koju on i njegovi brojni istomišljenici očekuju od Vlade Republike Srbije, Ministarstva prosvete i grada Kragujevca.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Zlatni sjaj ekonomičnosti: Tajna izgradnje zgrade K8 u Kragujevcu

Zašto Kragujevac još uvek nema Arhitektonski fakultet?

Iako se otvaranje Arhitektonskog fakulteta u Kragujevcu najavljuje već duže vreme, najveći grad u Šumadiji još uvek čeka na realizaciju te ideje. Arhitekta Milanović podseća da je pre tačno deset godina inicijativa za osnivanje programa „Arhitektura i urbanizam“ pokrenuta od strane tadašnjeg rektora Univerziteta u Kragujevcu (UK), prof. dr Slobodana Arsenijevića.

„Prof. Ralević sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu je na njegov poziv došao u Kragujevac sa idejom da se program ‘Urbano inženjerstvo’ na Fakultetu inženjerskih nauka (FIN) restruktuira i pretvori u studije arhitekture“, navodi Milanović, inače dugogodišnji kolumnista dnevnog lista Politika.

U tom trenutku Milanović se našao u ulozi saradnika prof. Ralevića u misiji prvog koraka ka osnivanju Arhitektonskog fakulteta u Kragujevcu, sa Ralevićevim stavom da je FIN svakako mogao postati inkubator za osnivanje Arhitektonskog fakulteta (poput već oprobanog modela sa FTN u Novom Sadu).

Akreditaciona tela „redovno produžavaju akreditacije za neproduktivne programe, dok zanemaruju realne potrebe za modernizacijom obrazovanja.“

Međutim, pregovori sa upravom FIN-a su propali zbog uslovljavanja kadrovskih rešenja, što je, prema njegovim rečima, bio „pogrešan pristup za obrazovanje budućih urbanista i arhitekata.“ Zbog neispunjenih obećanja i uticaja određenih interesnih grupa unutar Univerziteta, napredak na ovom polju je stao.

Milanović ističe da je „donedavni rektor UK Nenad Filipović povukao podršku za osnivanje fakulteta pod pritiskom mašinskog lobija na FIN-u, iako je ova inicijativa dobila podršku države početkom 2024. godine.“

Problemi su dodatno usložnjeni lošim radom akreditacionih tela, koja, prema Milanovićevim rečima, „redovno produžavaju akreditacije za neproduktivne programe, dok zanemaruju realne potrebe za modernizacijom obrazovanja.“

U toku formiranje Odbora za osnivanje

Milanović dalje objašnjava da je trenutno u toku formiranje Odbora za osnivanje Arhitektonskog fakulteta u Kragujevcu (OOAFKG), koji okuplja stručnjake iz oblasti arhitekture, urbanizma, umetnosti, mašinstva i drugih relevantnih disciplina.

„Odbor će odlučiti o daljim koracima, uključujući mogućnost da fakultet bude deo državnog ili privatnog univerziteta“, ističe on, dodajući da je važno da fakultet doprinese unapređenju razvoja gradova i opština u regionu Šumadije i zapadne Srbije.

Jedan od ključnih problema koji usporava proces otvaranja Arhitektonskog fakulteta, prema Milanoviću, jeste „neprihvatanje restruktuiranja programa ‘Urbano inženjerstvo’ na FIN-u kao prvog koraka ka stvaranju Katedre sa modulima za arhitekturu, urbanizam i dizajn.“

Milanović upozorava da je program „nedavno ponovo akreditovan za upis 40 studenata, iako prosečan broj upisanih u poslednjih pet godina jedva doseže oko 12 studenata na OAS i dva studenta na MAS“. Ovaj podatak, kako kaže, ukazuje na hitnost preduzimanja mera za restruktuiranje ili gašenje programa.

Buduće arhitekte u Kneževom arsenalu

Kako bi se prevazišli infrastrukturni izazovi, grad Kragujevac je pozvan da obezbedi adekvatne prostorije, a Milanović naglašava da je „u razmatranju mogućnost korišćenja zgrade Vojno-zanatlijske škole u okviru Kneževog arsenala za potrebe fakulteta.“

Imati fakultet za arhitekturu u zoni obnove Vojno-tehničkog zavoda – Kneževog arsenala je, prema Milanovićevim rečima, velika prilika da studenti uz pomoć profesora, direktno učestvuju u obnovi ove jedinstvene zone koja je pod zaštitom države.

„Država je sa druge strane ponudila svaku vrstu pomoći za formiranje Fakulteta – administrativnu i finansijsku – pa se očekuje da novi rektor UK prihvati tu ponudu, kako bi se sa osnivanjem ovog Fakulteta i zvanično započelo”, kaže Milanović.

„Prvi korak bio bi svakako naručivanje ‘Studije procene osnivanja AF u Kragujevcu od strane Univerziteta’, što je preporuka koju je već dalo Ministarstvo prosvete,” dodaje sagovornik Gradnje.

Početak rada do 2027. godine?

Osnivanje Arhitektonskog fakulteta u Kragujevcu značajno bi doprinelo uravnoteženju obrazovnih kapaciteta u oblasti arhitekture u Srbiji. Milanović veruje da bi fakultet omogućio maturantima kragujevačkih srednjih škola da dalje obrazovanje nastave u svom rodnom gradu, a Kragujevac bi postao „centar za razvoj kreativnih rešenja u arhitekturi, urbanizmu i dizajnu“.

„Ako Vlada Republike Srbije i Ministarstvo prosvete ostanu pri podršci za osnivanje AF u Kragujevcu, i preuzmu ulogu medijatora uz podršku grada Kragujevca, mnoge porodice u regionu Šumadije i zapadne Srbije će na taj način obezbediti školovanje za svoju decu pri Univerzitetskom centru Kragujevac i tako biti u prilici da uštede znatna sredstva u svojim kućnim budžetima koje mogu preusmeriti za druge porodične potrebe”, naglašava naš sagovornik i dodaje:

„Domino efekat će svakako biti povećan broj mesta za upis dece u svojim univerzitetskim centrima (BGD, NS, NI) ukoliko Inicijativa za osnivanje AF u Kragujevcu u narednim godinama preraste u osnivački akt, krunisan početkom rada Fakulteta u periodu do 2027. godine, čime bi grad Kragujevac tako i simbolično najavio obezbeđivanje kadrova za sprovođenje plana SRBIJA 2027 u regionu Šumadije i zapadne Srbije”.

Programski moduli koncipirani u tri smera

Što se tiče programskih modula budućeg kragujevačkog Arhitektonskog fakulteta, oni bi bili koncipirani u tri smera i to: Arhitektura, Urbanizam i Dizajn.

„Pritom bi Arhitektura bila sasvim novi modul, Urbanizam bi se mogao uspostaviti kao restruktuirani program Urbano inženjerstvo sa FIN-a (nakon gašenja njihovog programa), dok bi Dizajn modul mogao biti kompletno integrisan putem izmeštanja Unutrašnje arhitekture u kombinaciji sa grafičkim dizajnom sa FILUM-a i njeno priključivanje ADU Kragujevac, ukoliko bi koleginice i kolege sa FUUM-a tu opciju smatrale prihvatljivom” – objašnjava arhitekta.

Realno je, dodaje, očekivati da se prva akreditacija za AF u Kragujevcu uspostavi sa brojem od 50 studenata, i da se taj broj uvećava kroz vreme, da bi u roku od 3-5 godina dostigao sasvim realan broj od 150 studenata AF pri UK – „upravo poput broja koji se godinama odliva ka Beogradu, Novom Sadu i Nišu”.

Bauhaus u srcu Šumadije

Osnivanje Arhitektonskog fakulteta u Kragujevcu nije samo obrazovno pitanje, već i strateški potez koji bi mogao imati dugoročne posledice na razvoj arhitektonske scene u centralnoj Srbiji, smatra Milanović. Fakultet bi postao inkubator novih ideja i rešenja za urbane izazove sa kojima se suočava ovaj region.

Sa podrškom države i lokalne samouprave, Kragujevac bi mogao da postane srpski Bauhaus – centar za obrazovanje u arhitekturi i dizajnu, koji bi privukao nove generacije studenata i stručnjaka.