Abu Dabi: Neću kao moj nabildovani mlađi brat iz solarijuma

Abu Dabi i Dubai previše su slični i žele da se razlikuju – te svoje turističke, pa i arhitektonske ponude postavljaju dijametralno suprotno. 

Priča o Abu Dabiju i Dubaiju je kao klasična priča o dva brata, starijem, smirenijem i većem (Abu Dabi) i mlađem, manjem i impulsivnijem (Dubai). U nekim stvarima se ta „dva brata“ ponašaju kao Borat i njegov komšija („ja nabavim X, on nabavi X…“), te su se ispočetka takmičili u sličnim stvarima, kao što su ko će imati bolju aviokompaniju („Etihad“ vs. „Emirates“) i slično, a onda su divergirali.

Dubai je krenuo putem luksuza i gigantskih građevina svih vrsta, a Abu Dabi je rešio da se okrene kulturi, umetnosti, besplatnim plažama, i opuštenoj kreativnosti, sa malim začinom duhovnosti (Džamija Šeika Zajeda).

Ali, najveća razlika u odnosu na „mlađeg brata“ i na svu ostalu „braću emirate“ i na sve ostale zemlje Persijskog zaliva je upravo ta kulturna crta koju Abu Dabi nastoji da potcrta još više. A za to je alociran prostor ostrva Saadijat (sa dva A) – oaza umetnosti i kulture u bogatom i kičastom svetu.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Crta je podvučena: Dokle će se više projektovati neostvarive strukture?

„Evropsko iskustvo“ Srednjeg istoka

Neke od građevina i institucija koje su zaštitni znak Abu Dabija su već dobro poznate, i već smo o njima pisali: Luvr Abu Dabi, franšiza onog pariskog, nekoliko puta je izazvao podsmeh ljudima kojima sam govorio o njemu ili su gledali moje postove.

Ali, nije smešno, nimalo; za divljenje je. Posetili smo ga prošle godine, i kolekcije koje su inače „čamile u depou“ u Parizu, sada su glavne atrakcije u Abu Dabiju.

Vaš kompleks zapadne superiornosti će nestati u muzeju Luvr Abu Dabi.

Kolekcija ima 12 soba i kreće se od prvih civilizacija do moderne umetnosti. Akcenat je takođe stavljen na paralelne prikaze umetnosti iz različitih delova sveta kako bi posetioci mogli da stvore uporednu sliku razvoja u različitim delovima sveta i u svim kulturama. Vaš kompleks zapadne superiornosti će nestati u ovom muzeju.

U stvari, kada pogledate, recimo, egipatsku vazu iz 1000. godine pre nove ere, kinesku vazu i afričku vazu jednu pored druge, vidite koliko smo povezani i, naravno, koliko su različiti naši estetski senzibiliteti.

Ovde smo mogli da vidimo sve o čemu smo sanjali. “Trkači” Robera Delonea, Maljevič, Kandinski, Vermer, Roden, Mane, Gogen itd. – sve je tu. Ugovor o „franšizi-filijali“ traje do 2037. godine, ali se očekuje da će biti produžen i nakon toga (sigurno, s obzirom na uspeh muzeja).

U povelji koja je potpisana sa Fondacijom Guggenheim, navodi se da će „sva dela poštovati tradicije Abu Dabija i islama“, odnosno, neće biti prikazivana „sporna“ ili bogohulna dela.

Onda je došla još veća „bomba“ u najavi: ovde će se praviti muzej Guggenheim, vrlo nalik na ovaj u Bilbaou (isti arhitekta, Frenk Geri), samo veći. O Guggenheimu smo pisali čak u dva navrata jer je to bila zaista velika vest i 2019. i 2021, a sada se stvari ubrzavaju i uskoro sledi završetak radova i otvaranje, tokom 2025.

Biće za 25% veći po površini raspoloživoj za prikazivanje umetničkih dela od „svog starijeg brata“ u Bilbaou. Takođe, u povelji koja je potpisana sa Fondacijom Guggenheim, navodi se da će „sva dela poštovati tradicije Abu Dabija i islama“, odnosno, neće biti prikazivana „sporna“ ili bogohulna dela.

We are family

Stvar o kojoj smo pisali, i koja je tada bila u sferi mašte i izgradnji, od prošle godine je stvarnost i imali smo priliku i da je posetimo. To je Abrahamska kuća, koja je iznenađujuće tolerantna građevina.

Naime, ovde su otvorena tri verska kompleksa u skladu sa dogovorom sa papom Franjom da se ublaže tenzije između arapskih zemalja i Izraela i dopru i do drugih religija.

Džamija ima tipične islamske lukove kao dekorativni element stubova, sinagoga ima stubove u vidu trouglova, a katolička crkva stubove koji su ravne linije.

Porodična kuća Abrahamskih religija je inspirisana Dokumentom o ljudskom bratstvu koji su potpisali papa Franja u ime Katoličke crkve i Ahmed El-Tajeb u ime džamije Al-Azhar u Abu Dabiju 4. februara 2019. godine.

Kompleks sadrži tri skoro istovetne zgrade, a to su Crkva Svetog Franje, džamija Imam al-Taib i sinagoga Mojsija ben Majmona (Majmonidesa), koje se nalaze u istom dvorištu.

Razlika je samo u detaljima – džamija ima tipične islamske lukove kao dekorativni element stubova, sinagoga ima stubove u vidu trouglova (reminiscencija na Davidovu zvezdu), a katolička crkva ima stubove koji su ravne linije (to podseća na krakove krsta koji su ravni).

Lep znak je da je sve u Abrahamovoj kući i oko njega napisano na tri pisma i jezika: arapskom, engleskom i hebrejskom.

Zastupljena su ipak samo tri velika verska pravca (nedostaju ibaditski i šiitski muslimani, a odsutni su pravoslavni hrišćani i protestanti, kao i mnoštvo jevrejskih denominacija), ceo ovaj kompleks je veoma ohrabrujući i znak humanosti. To mi daje veliku nadu za budućnost, i Bliskom istoku i celom čovečanstvu, posebno u ovim mračnim vremenima.

Lep znak je da je sve u kompleksu i oko njega napisano na tri pisma i jezika: arapskom, engleskom i hebrejskom. Ko bi rekao da ćemo videti otvaranje sinagoge u arapskoj zemlji, posle 1948. i 1967.

Oblak sivi sakri nebo, to je krilo sokolovo

Četvrta stvar koja se lagano pomalja na horizontu je Zajedov nacionalni muzej, posvećen sećanju na preminulog emira Zajeda bin Sultana al-Nahjana, čoveka koji je i osnovao Ujedinjene Arapske Emirate 1971. Nacionalni muzej će biti isključivo posvećen kulturi i istoriji Emirata, i njihovoj transformaciji posle nezavisnosti od Ujedinjenog Kraljevstva.

Muzej je dizajnirao Foster + Partners sa pet solarnih termalnih tornjeva koji će služiti kao dimnjaci za uvlačenje hladnog vazduha kroz zgradu, tako da će muzej imati prirodno hlađenje, kao reminiscencija na sisteme hlađenja u pustinjama, od kojih je najupečatljiviji onaj u „kulama vetrova“u iranskom Jazdu.

Tornjevi su oblikovani kao krila sokola u znak sećanja na Zajedovu ljubav prema sokolarstvu i streme ka nebu vrlo upečatljivo.

Nacionalni muzej neće biti baš samo nacionalni, budući da se Britanski muzej saglasio da „uzajmi“ 500 relikvija u svakom trenutku trajanja ugovora.

Posle „truckavog“ perioda izgradnje (prvo je izgradnju dobio Arabtec, pa je propao, pa je zatim 2021. godine najavljeno je da će izgradnju preuzeti kompanije Trojan Construction Group i SixConstruct) izgleda da će se i Guggenheim i Zajedov nacionalni muzej biti otvoreni u isto ili makar veoma slično vreme, tokom 2025. godine.

Inače, Abudabijci su uzeli stvari vrlo ozbiljno u svoje ruke, i – predali ih u tuđe ruke, budući da su potpisali ugovor sa Britanskim muzejem da im pomogne oko vođenja muzeja, a i Nacionalni muzej neće biti baš samo nacionalni, budući da se Britanski muzej saglasio da „uzajmi“ 500 relikvija u svakom trenutku trajanja ugovora. Kakva će to godina biti za posetiti Abu Dabi!

Sanjaj naveliko, plati najskuplje, stavi u ladicu

Tu su i neki projekti koji su se naveliko spominjali, ali su posle Svetske ekonomske krize utihnuli. Recimo, 2007. je bila godina najave ogromnih projekata, da bi gromoglasnost vlasti Abu Dabija zamenio muk u narednim godinama, a optimizam se vratio 2012. godine.

No, sudbina mnogih impresivnih i kulturno važnih zdanja i dalje je neizvesna. Recimo, Centar izvođačke umetnosti koji su projektovali Zaha Hadid Architects još 2007. (zapravo, još je sama Zaha to uradila sa Patrikom Šumaherom), koji je koristio algoritme za stvaranje zakrivljenih lukova i rebara, trebalo je da se nalazi neposredno pored ova tri muzeja, ali nikakvog velikog gradilišta na tom mestu još nema.

Kako stvari stoje, projekat je do daljnjeg „na holdu“, kako se to popularno kaže. Slična je sudbina dočekala i Pomorski muzej koji je projektovao Tadao Ando još 2012. a koji se, na maketi iz 2007. jasno vidi, trebao nalaziti odmah pored.

„Neću kao moj nabildovani mlađi brat iz solarijuma“

Otprilike kao da tu rečenicu čujem dok se šetam Abu Dabijem – sve što „mali bata“ pravi monumentalno, „veliki bata“ pravi duhovno. Ali, kako je Abu Dabi počeo da pakuje „u ladicu“ planove za neke svoje muzeje, tako je Dubai „doskočio“ pa je napravio muzej u obliku prstena nazvavši ga Muzejem budućnosti i „okitivši“ ga arapskim kaligrafskim slovima, o čemu smo takođe pisali.

Abu Dabi im je „doskočio“ tradicijom, otvorivši „lokalni Tadž Mahal“, odnosno Kasr al-Vatan, „Palata Domovine“, ili „Dvorac Nacije“, zavisno od prevoda, a koja je sedište predsednika Emirata (da, skupina monarhija se ujedinila i tako ujedinjeni imaju predsednika – čudno, ali na isti način funkcioniše i Malezija).

Kasr al-Vatan je Primer ne nove, već reciklirane arhitekture, koja ima za cilj izazivanje strahopoštovanja prema državi i vlasti.

Kako sam jednom rekao, „ima neko religiozno iskustvo utkano u sebe, podseća na američki Kapitol i velelepnu džamiju u isto vreme, na katedralu i Vavilonske vrtove ili Alhambru“.

Relativno je nova za posetioce, jer je taman što je otvorena krajem 2019, odmah zatvorena za javnost na dve godine zbog pandemije, a primer je ne nove, već reciklirane arhitekture, koja ima za cilj izazivanje strahopoštovanja prema državi i vlasti, podanicima iz jednih razloga, a turistima iz drugih.

Glavna atrakcija je skulptura od 6 tona zlata (nije pozlaćena, već je u pitanju čisto zlato), pod nazivom „Moć reči“, a radio ju je Matar al-Mahedž, kao i dve manje replike od čistog srebra u vrtovima (šalili smo se da je možda mogla jedna manja replika od srebra a treća najmanja od bronze, ali shvatamo da ovde humor nije dobrodošao u tom smislu).

Narcizam malih razlika u kome uživamo

Lično, nalazim da je zanimljiva ova „trka“ Abu Dabija i Dubaija u tome šta će zanimljivije napraviti jedni ili drugi. Previše su slični, i žele da se razlikuju – i svoje turističke, pa i arhitektonske ponude postavljaju dijametralno suprotno. Sledeća godina će biti uzbudljiva za Abu Dabi, pa se spremamo da vidimo dva nova muzeja i uživo!

Do tada, možemo da maštamo da i u Srbiji nekome, uz kvadrate stanova, padne na pamet da napravi i neki prostor vredan posete i divljenja.